Niko nije pao na projektovane suze Bosne i Hercegovine, gotovo usmerene ka Srbiji i Hrvatskoj. Započeli su ih siromašni i gladni građani zbog ekonomskog nezadovoljstva, a nastavile političke partije, sve u susret izborima. Za demonstracijama na ulicama Tuzle, Sarajeva, Mostara, Zenice i Bihaća kao da je neko polio vodu. Krenulo je nezapamćeno...Premijer Ivica Dačić rekao je da situacija u BiH pokazuje koliko je „mir u regionu krhka tvorevina“, te da je malo potrebno da dođe do destabilizacije. Ipak, talas ekonomskog nezadovoljstva nije prenet na region, iako bi im takva vrsta potpore verovatno dobro došla. Međutim, da se to dogodilo, ne bismo ni bili svesni šta je sad pa to.Da li je koincidencija to što su se protesti dogodili u „najosetljivijem“ delu BiH? Da je zaista reč o ekonomskim problemima, zar onda protesti ne bi bili prošireni i na područja gde u većini žive i Srbi ili Hrvati? Ili, oni možda žive bolje u jednoj istoj državi?Nijedan protest nije slučajan, već je upravo organizovan. Naročito su programirani oni skupovi gde treba postići veliki cilj. Moderna totalitarna demokratija često je diktatura utemeljena na narodnom entuzijazmu. To kažu teoretičari politike. Smatra se, s jakim teorijskim argumentima, da je ona integralni deo zapadne tradicije. Tako dobijamo nešto što se zove „na Zapadu ništa novo“. S obzirom na to da svi mi, zajedno s BiH, vidimo sebe u Evropi, moramo da delimo i „zajedničke“ vrednosti. Povremene pobune naroda spadaju u ovaj komplikovani politički folklor. A malo je onih koji veruju u spontane nasilne pokušaje da se promeni vlast.
