Poštovana gospodo lekari i sestre, Koža deteta nije tepih pa da je svejedno da li će na njoj ostati fleka. Njegova glava nije glava motora pa da se brušenjem vrati u ispravno stanje. Vi nemate pravo na grešku. Na to ste se zakleli kad ste obukli bele mantile. Zakleli ste se i Jeleni Špirić i malom Aleksi da će vaša misija biti da spasavate ljudske živote, da brinete o njihovom zdravlju. Nažalost, ako njih pitate, Hipokratovu zakletvu ste prekršili. Još onog trenutka kad je mali Aleksa na rođenju ostao bez kiseonika i zadobio teško neurološko oboljenje, kao da to nije bilo dovoljno. Samo 13 meseci kasnije na njegovom telu ostavili ste još jedan trag, opekotinu koju je zadobio prilikom rutinskog pregleda. Zbog vaše nemarnosti, koja je sve češća pojava, ljudi više nisu samo kolateralna šteta u ratovima već i u bolnicama i domovima zdravlja. Pa čak i u papreno skupim staračkim domovima, u kojima starci postaju živi leševi s telom u ranama, dehidrirani...Bar ponekad podsetite se ove rečenice: „Propisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo“. Ako ni zbog čega drugog, a ono bar da Hipokrat u grobu nađe mira.
