Poslednje hapšenje silovatelja podsetio nas je na sve prethodne, a činjenica da taj monstrum potiče iz intelektualne porodice nikog nije ostavila ravnodušnim.Pitam se da li u tom bolesniku, koji je imao uspešnu sportsku karijeru, ima išta ljudsko kad je nakon svega što je uradio hladnokrvno objasnio da mu je vrištanje bespomoćne žene govorilo da uživa u njegovom iživljavanju. Sumnjam da će on i njemu slični ikad saznati kako se silovane devojke i žene osećaju posle toga i s kakvim strahom moraju da nastave dalje.
Većina vas će reći da su svi oni zaslužili kastraciju, doživotnu robiju, vešala...
Nažalost, ništa se od toga neće desiti, u najgorem slučaju - dobiće 12 godina da živi na račun države, a nakon toga ponovo da bude slobodan kao ptica na grani. M
alo nade u naš pravosudni sistem doneo je novi Marijin zakon, kojim je od pre oko dve godine uveden registar pedofila i silovatelja. Zahvaljujući njemu trebalo bi da budemo sigurniji, međutim, u tom registru još nema ni jednog jedinog imena! Ako uzmemo u obzir koliko traje dokazivanje krivice, sve je jasno.Šta nam preostaje?!
