Zadnje doba je došlo kad više ni u svojim domovima nismo bezbedni, a kao društvo smo dotakli dno čim nam provalnici napadaju doajene naše kulturne baštine.Kolektivnoj odgovornosti mora da podleže to što je jedna prava filmska diva i dama doživela da je maskirani pljačkaš tuče i drži za vrat kao taoca u sopstvenoj kući dok pretura po njenim stvarima tražeći dragocenosti. Zar da Jelena Žigon zbog ordenja koje se čuva kao porodično nasleđe, a ne neko bogatstvo, doživi takvo poniženje i traumu?! Pre tri godine na ulici je još jedna velika glumica doživela da bude napadnuta zbog zlatnog lanca koji je nosila oko vrata! Šta misle ti umovi spremni da hvataju za gušu za nekoliko karata zlata?! Ili roditelji one dece što na kućnom pragu pretukoše Rašu Popova, koji je ceo život posvetio pisanju deci. Nasilnici nisu zaobišli ni Branka Kockicu, koji nas je edukovao u tom pravcu da „u svetu postoji jedno carstvo“. Očigledno su nas pogrešno vaspitavali.Prođe mi kroz glavu panična misao da to možda neko namerno udara na sistem pravih vrednosti kako bi slomio glavna uporišta našeg duhovnog blaga. A onda se setim da je najgore kad se doživi sopstveno posrnuće. Od spoljnih napada je mnogo lakše odbraniti se nego od autodestrukcije.
