Pametni ste, mladi, obrazovani, lepi, a bez posla? Žao mi je, tako će i ostati! Odakle ja to znam, pitate se. Iz iskustva. I svog i tuđeg. Iz iskustva rođene sestre, prijatelja, prijateljice, dalje rođake, poznanika. Iz iskustva onih koji su se s nadom školovali, ulagali u sebe i svoje obrazovanje da bi postali specijalni pedagog, profesor engleskog, turistički vodič, profesorka srpskog, arheolog. Nažalost, oni su se lepo odškolovali, ali za biro jer tamo vise već godinama. Zbog njih i još 200.000 mladih koji ne mogu da se zaposle u Srbiji radila sam istraživački tekst „Tražim posao“. I baš kao što su me ubeđivali, iako je biografija bila zavidna, misija je bila neuspela. Poslala sam je na 70 adresa i za tri meseca sam dobila tri odgovora! Šta mi je falilo? I šta fali svim ljudima koji ne mogu da nađu pošten posao? Ne fali ni obrazovanje, ni želja za radom, ni ambicija, ni upornost. Fale prava poznanstva i jake veze. Političke preporuke. Mito. Možda ponegde i kratka suknja.Oni koji imaju posao pomisliće da sam preterala. Oni koji ga traže godinama verovatno će reći: Čuj preterala, još je gore! Ako ja lažem, statistika i biro ne lažu.
