„Uspeli smo“, uzviknuli su juče, na kraju šetnje beogradskim ulicama, organizatori Parade ponosa. I zaista i jesu uspeli jer posle više godina zabrana, kamenovanja, pretnji, prebijanja i ispisivanja grafita, konačno je održan miran skup pripadnika LGBT populacije. A taj skup je dvostruko bitan. Prvenstveno zbog ljudskih prava jer se njime poručuje da pripadnici manjinskih seksualnih grupa nisu tamo neki nevidljivi ljudi, nego da su oni zapravo tu oko nas, da su to naše komšije, prijatelji, braća i sestre, kolege... S druge strane, ovim skupom Srbija je, uprkos kordonima policije, pokazala svetu, a i sebi samoj, da poštuje Ustav, koji garantuje slobodno okupljanje građana bez straha za sopstveni život.Bio sam na paradi i prošle i ove godine i slobodno mogu reći da ih je skoro nemoguće uporediti. Za razliku od prošle godine, kada se strah i te kako osećao u vazduhu, ove godine je sve bilo opušteno i veselije. Da nije na ulicama bilo jakih snaga policije, bio bi ovo jedan sasvim običan skup, kakav se, bez bilo kakvog obezbeđenja, organizuje u evropskim gradovima. Ali polako, sloboda se osvaja korak po korak, pa verujem da za desetak godina ni za srpski prajd neće biti potrebno jako policijsko obezbeđenje. A jučerašnji Prajd je, svakako, veliki korak na putu ka slobodi.
