Srbiju danima potresa navodna afera „prisluškivanje“. Prvo je lider DS Bojan Pajtić tvrdio da ga neko prisluškuje, što su MUP i BIA demantovali, a onda je juče potpredsednik SNS Nebojša Stefanović ponovio je da premijer Aleksandar Vučić, u vreme dok je bio opozicija, prisluškivan i otkrio da je BIA od 2011. do izbora 2012. nabavila 25.000 listinga telefona za različite ljude.Time je otvoreno pitanje ko su svi ti prisluškivani ljudi, da li je bilo odluke suda za to, kod koga su završili i ko ima pristup tim podacima... Sve su to logična pitanja na koja ćemo, nadam se, uskoro dobiti odgovor.S druge strane, sad je potpuno realno da se u javnosti otvori i rasprava o tome ko koga godinama, da ne kažem decenijama, prisluškuje u Srbiji. Pa da vidimo da li je tačna ona tvrdnja koja se godinama može nezvanično čuti u bezbednosnim krugovima: „Prisluškuju svi sve, pa šta“. Takođe, nezaobilazno je i pitanje da li prisluškuju „samo“ regularne državne službe ili to može da radi bilo ko - tajkuni, kriminalci, različite interesne grupe, stranci... Na kraju krajeva, jesmo li, u stvari, svi mi pomalo Čvorovići?No, da se vratim na početak. Istupi dvojice pomenutih političara o prisluškivanju moraju dobiti jasan epilog. E onda da vidimo čije su tvrdnje tačne, a ko na ovome ubira jeftine političke poene.
