Raznete ruke i šake, teške opekotine i geleri po telu, povređene i oprljane glave, slepilo, gluvoća. Nesagledive posledice i traume za ceo život. Mnogo krvi, sprženo meso, oskaćene kosti, strašan bol, suze, pa dug i mukotrpan oporavak.
Nije bombardovanje, nisu kasetne, nagazne i ostale mine, nisu strahote rata niti terorizam. Sve to posledica je eksplozija petardi i ostalih pirotehničkih sredstava koje svake godine oko novogodišnjih praznika uzimaju danak u krvi našoj deci.Prva reakcija je, kao i uvek, uperena na nadležne organe. Međutim, u ovom slučaju država je ispunila svoj deo posla.
Strogo je zabranjena prodaja pirotehnike maloletnicima, kazne za nelegalnu prodaju su visoke, kontrolišu se i legalne prodavnice.
U medijima se svakodnevno ukazuje na opasnost koje donosi ova zabava s vatrom. Nesavesni prodavci? Moguće da postoje i oni koji prodaju deci petarde. Ali...Nedostaje deo kockice ovog krvavog mozaika kao i u ostalim segmentima našeg društva. A to su roditelji i sve ono što dete ponese i nauči iz kuće. Znam da je teško ubediti klinca da ne kupuje petarde, ali ne treba odustajati od preventive i saveta, treba im, između ostalog, pokazati i slike osakaćenih vršnjaka.Dečje ludorije brzo se zaborave. Zauvek ostaju ožiljci na telu i duši.
