Tu je i problem sa falsifikovanim potpisima birača koji podržavaju izborne liste. U prvobitnom zakonskom tekstu o izboru narodnih poslanika nije postojala odredba o takozvanoj pozitivnoj diskriminaciji stranaka nacionalnih manjina.
Bio to veliki problem jer, na izborima 2003. godine, u parlament nije ušla nijedna stranka nacionalnih manjina. Zato je 2004. godine uvedena zakonska norma koja pozitivno diskriminiše stranke nacionalnih manjina i „oslobađa“ ih cenzusa od pet posto. Činjenicu da bi kod prosečne izlaznosti birača trebalo bi dobiti tek nešto više od 12 hiljada glasova da bi se kao manjinska stranka ili koalicija dobio poslanik, mnogi su shvatili kao šansu da se bez mnogo muke domognu skupštinskog mandata.
Zna se kakve finansijske i druge privilegije donosi poslanički mandat. Tako je nastala poplava stranaka nacionalnih manjina koje učestvuju na ovim izborima, a da na svojim listama imaju uglavnom kandidate srpske nacionalnosti, a liste su im podržali uglavnom birači srpske nacionalnosti. Neke od njih ne znaju da napišu ni naziv svoje stranke na jeziku nacionalne manjine koju bi navodno da predstavljaju.
Na sajtu Republikanske stranke koja se predstavlja kao stranka mađarske nacionalne manjine, postoje verzije na srpskom i engleskom jeziku, ali ne i na mađarskom. RIK nije priznao status manjinskih stranke takvim političkim organizacijama iako su se u Registar političkih stranaka upisale kao manjinske stranke za čije osnivanje nije potrebno deset hiljada overenih izjava podrške birača, već samo tri.
Na taj način odlukom RIK-a zaštićena su prava pravih stranaka nacionalnih manjina kojima je osnovni cilj zaštita prava svoje nacionalne manjine i i na čijim listama su predstavnici manjina! Ali, tu nije kraj! Ovakve stranke naduju se pomoći Upravnog suda, koji je najslabija karika u srpskom pravosuđu. Ne bi bilo nimalo iznenađujuće da Upravni sud takvim strankama dodeli status nacionalnih manjina, jer isti nema usaglašenu sudsku praksu i proizvodi sudske presedane kao alvu!
Rekordan broj stranaka koje bi da u parlament uskoče preko statusa manjina proizveo je tri izborne liste ruskih stranka i četvrtu koalicionu listu na kojoj su je još jedna ruska partija. Nijedan Rus i nijedna stranka nisu učestvovali na srpskim izborima za Nacionalni savet ruske manjine. Nijedan Rus nije upisan u posebni spisak ruske nacionalne manjine u Srbiji. Ispade tako da imamo više ruskih stranaka nego Rusa birača u Srbiji.
Sve manjinske stranke osnivaju sa tri hiljade potpisa birača ali, da bi učestvovale na izborima moraju da sakupe deset hiljada overenih potpisa kod notara ili sudskih overitelja. E tu nastaje problem većih razmera, tako da je trinaest izbornih lista predato poslednjeg dana roka za predaju listi RIK. „Jedinstvena ruska stranka – Zoran Marić“ podnela je listu sa 4.845 falsifikovanih potpisa birača.
U vreme kada je tehnologija toliko napredovala i kada se na internetu nalaze pouke kako napraviti pečat od silikonskih i savremenih gumenih masa (ranije je izradu falsifikata korišćeno kuvano jaje i krompir ) puleni Zorana Marića koristili su najgluplji način falsifikovanja – uz pomoć laserski skeniranog pečata Osnovnog suda u Šapcu.
Dodatne provere su pokazale da je sumnjivo i hiljadu potpisa Republikanske stranke, i da je opet u pitanju pečat Osnovnog suda u Šapcu. Policijski službenici rade na rasvetljavanju ove ozbiljne sumnje.Krajnje je vreme da neko zbog ovakvog igranja demokratskim tekovinama i izborni pravima koji bi trebalo budu svetinja, zaglavi i to – debelu robiju.
Predrag Savić,
advokat sa višedecenijskim iskustvom u radu izbornih komisija
(ReStart)
