Bio je to jedan od ratova devedesetih. Bili smo u velikoj šumi, a isped nas nekoliko kilometara dalje crnokošuljaši. Ekipa rezervista koja je banula tamo nije imala nikakve veze s ratom. Otprilike kao ekipa iz „Lepa sela lepo gore“.Pokupili nas onako i bacili na front bez dana obuke. I idemo tako ivicom šume i primetimo u daljini momke u crnim košuljama. Zbunimo se. Pogledamo u poručnika, on deluje izgubljeno. Samo trenutak nas deli od panike. Onda istupi Toma Komunalac, koga smo tako zvali jer je radio u komunalnom. Toma je bio namćor, nije hteo da se kupa, uvek je nešto mumlao. Imao je kraću nogu i bio predmet sprdnje. Istupi Toma i preuze komandu - ti to, ti tamo. Čekajte mene, ja ću prvi da pucam. Sve je bilo kako je rekao i mi smo se izvukli bez ogrebotine. Druga strana nije imala sreće. U kriznoj situaciji svako pokaže od čega je napravljen.Tako i naš predsednik Toma Nikolić, koji je zbog palanačkog porekla i nedostatka formalnog obrazovanja bio predmet sprdnje ne samo urbane kvazielite iz Beograda već i samog Šešelja dr Vojislava. No, uz sve svoje mane i ograničenja Toma je uspeo da ostvari američki san, koji je realno nemoguć i u samoj Americi, da od sirotinjske porodice izraste do narodnog tribuna i dođe do funkcije predsednika. Uspeo je da pobedi Borisa Tadića, koji je uz sebe imao sve - i medije i novac i elitu. Ali nije imao više narod uz sebe, koji se zgadio na lopovluke demokrata.Na kraju, imamo i Tominu konstruktivnu ulogu u razvoju srpsko-ruskih i srpsko-kineskih odnosa. Iako je operativno uloga Vučića u tim projektima neprikosnovena, uloga predsednika je vrlo značajna. Pošto smo čuli sve pohvalne reči iz usta kineskog lidera o našem predsedniku - možemo samo da se ponosimo. Jer su pohvale na njegov račun pohvale za Srbiju. Iako stojimo iza svake kritike njegovog okruženja i njegove nespretnosti u javnosti, ovo jeste za pohvalu i najvišu počast. Hvala i jednom i drugom Tomi.
