Drage devedesete, prošlo je više od dvadeset godina otkako smo se poslednji put videli. Ko zna gde ste dosad bile i koga ste u međuvremenu posetile, međutim, pošto vidim da je vreme da se polako vratite kući, osećam potrebu da vas obavestim šta se u međuvremenu kod nas promenilo.Pre svega, morate da znate da se benzin već izvesno vreme prodaje na pumpama, ali dobra vest je da je najskuplji u okruženju, što znači da ima dosta prostora za uspostavljanje prodaje benzina iz flaša na teritoriji cele zemlje, a na veliko, kao što je to bilo i u vaše vreme, u blizini graničnih prelaza sa zemljama u kojima je benzin jeftiniji nego kod nas. Tu je, srećom, Fejsbuk. Budući šverceri benzina mogu da otvore nalog pod imenom Milena Savić, 19 godina, na koji će staviti sliku zgodne ribe u bikiniju koja leži na haubi automobila. Mileni će odmah stići stotine zahteva za prijateljstvo, i to ne samo od napaljenih tinejdžera već i od napaljenih muškarca, a oni su, osim što su češće za volanom, i skloniji kupovini benzina na crno. Zamislite samo njihove sreće kad im, umesto slike bez brusa, Milena Savić pošalje sliku dvolitarske boce „koka-kole” ispunjene žutom tečnošću pored koje stoji natpis „Litar 120 dinara.” Ostalo će ići samo od sebe. Građanin će da pita Milenu da se negde nađu, a onda će, na tajnoj lokaciji, umesto poljubaca, razmenjivati novac i benzin u kompaktnim i lako prenosivim pakovanjima.Drage naše devedesete, situacija s devizama je nešto drugačija. Naime, moguće je postavljanje pojedinaca na javne punktove, ali će njihov rad neprekidno biti ugrožen patrolama Komunalne policije (da, i to smo sebi uspeli da priredimo). Stoga je najbolje regrutovati ljudstvo među radnicima menjačnica, kojih, otkako ste vi otišle, ima na svakom koraku i koje zbog kursa, koji, u skladu s vašim povratkom, obara rekorde u skoku uvis, ionako rade na ivici preživljavanja. Dovoljno je samo da iskusno oko devizara u mušteriji prepozna osobu koja će rado i bez suvišne papirologije kupiti devize po kursu povoljnijem od napisanog, kroz zube izgovoriti prepoznatljivo „zžze, žže” i sačekati osmeh na njenom licu. Kao što vidite, vaš povratak čekamo naoružani novom tehnologijom i novim znanjima. Još samo malo i postavićemo tepih, crven od krvi koju prolismo tokom svih ovih godina, da se njime prošetate i na velika (obijena) vrata ponovo ušetate u Srbiju! A što se tiče švercovanja „milki” i postavljanja na osunčani štand od kartona, uz flomasterom ispisanu više nego povoljnu cenu, nema šta da brinete. To smo već pokrili.Ukoliko nas, nekim čudom, ovog puta zaobiđete, siguran sam da će ovde uvek biti ljudi koji će predano i svakog dana činiti sve da se opet s vama sretnemo.
