O uzrocima bilo kog rata nikada nije, niti će, postojati konsenzus. To su pitanja koja, zaista, zahtevaju studiozne, dugotrajne rasprave s kojeg god hoćete stanovišta: istorijskog, političkog, pravnog, geopolitičkog, vojnog, strategijskog... To je i fenomen kojem se pristupa iz isključivih perspektiva. Ali, u Zagrebu vlast, čini se, sve zna, sad i odmah. I jedini je vlasnik istine. I opet razdragano maršira u stroju uz muziku. Gde nas sve to vode ovi moralni patuljci praznih glava?
„Zakon o hrvatskim braniteljima iz domovinskog rata i članovima njihovih obitelji“, u svojim osnovnim odredbama utvrđuje uzroke, karakter i ciljeve rata koji je vođen u „lijepoj našoj“, u njenoj „borbi za otcepljenje od SFRJ“. Stigmatizacija Srba kao hegemonista i agresora se podrazumeva, iako ovakva, nazovi pravna formulacija, već u prvom članu nije osvetlila bilo koji aspekt krvavih sukoba.
Ne treba posebno napominjati da se svaka vlast u Hrvatskoj, manje ili više, dodvoravala „braniteljskoj populaciji“ kao najširoj izbornoj bazi, pri čemu su se isticale vlade koju je predvodio HDZ. Sve je to razumljivo. Ali...
Međunarodni sud pravde utvrdio je da su vojne i policijske snage Hrvatske činile „rasprostranjene zločine“ protiv Srba u operaciji „Oluja“. To su radili i pre. No, hrvatsko pravosuđe danas se ne bavi procesuiranjem istih, već osudom drugih. Slično je isti sud utvrdio i za srpsku stranu: srpske snage Krajine i JNA činile su zločine, ali bez namere da se počini genocid. Međutim, hrvatski političari izvlače zaključak da se dogodila agresija na Hrvatsku od strane Srbije i Crne Gore. Eto, baš u trenutku kad je Hag presudio da je Zagreb umešan u rat u BiH.
Da li je ovaj zaključak utemeljen? Nije, naravno. Samo doprinosi još većoj konfuziji, koja se sve brže podgreva poslednjih meseci, ali i zaoštravanju međunacionalnih odnosa u samoj Hrvatskoj, odnosno međudržavnih odnosa u regionu.
Pravnih i političkih konsekvenci svakako će biti, baš kao i dodatnih sukoba, makar verbalnih: između Zagreba koji, moram se nasmejati, sanja 40 milijardi evra odštete i Beograda iako se, valja priznati, Vučić debelo trudi da ne lane koju više. Tu su i Sarajevo, Podgorica...
Možda se vlastima u Hrvatskoj zaista čini da će lakše pobeći od situacije u kojoj se nalaze svi njeni građani, a nije baš zahvalna, ako se orkestrirano ponovo napadaju Srbi. Ko zna šta je u tim glavama, očigledno ne baš punim. No, valjalo bi da se Evropa konačno zapita dokle će braća Hrvati biti zarobljenici svoje novije istorije. I dokle će narušavati teško stečeno, krhko poverenje, koje je nastalo među našim narodima posle tragičnih događaja? Naravno, ne treba reći da rat nije bio zločin. Ali, ako ga ne okončamo - on će okončati nas.
Kurir / E.K.
Foto: Printscreen
