Ovih dana svi mi koje više interesuje dnevnik od crtanog filma i turskih serija nervozno smo pratili ovaj triler, a na momente i visokobudžetni porno-film o sastavljanju vlade. Lajtmotiv pregovora uglavnom je bio lični interes partijskih elita i sivih eminencija, a principi su tu bili uglavnom da se krše. Svako je svakom nešto obećao, neki su tvrdili da nikada neće s ovim drugima, drugi su se u vlažnom zagrljaju kleli da ih rastaviti niko neće i da su jači od sudbine... Ispada da je samo Tadić održao reč kada je rekao: „Ja da budem premijer neću“. Jedino što mu niko na tome ne čestita. Danas čitam u novinama da je DS definitivno odustao od „strateškog partnerstva sa SPS i URS“. Većina tu izjavu prevodi kao da je DS ostao bez partnera, a meni se čini - i bez strategije.Posle niza obrta, a bez preokreta, izgleda da će vladu činiti koalicija „Miljacka“ uz instrumentalnu pratnju istaknutih članova SNS i drugih. Za vokale će biti zadužen SPS.Zli jezici kažu da je Ivica Dačić, poput Majkla Džej Foksa zajahao vremensku mašinu i sve nas vratio 15 godina unazad, u vreme crveno-crne koalicije. Ja tvrdim da to nije tačno jer ja ne bih imao ovoliko sedih da smo u devedesetim.Za razliku od istaknutog uspavanog mislioca koji tvrdi da je Kosovo najskuplja srpska reč, neobavešteni deo javnosti, siguran sam, ima utisak da je Miljacka prva na listi po ceni. No, šta da se radi. Sada, kada se Miljacka izlila, pesimisti ima da razglabaju o šteti, a mi optimisti da se radujemo novom plodnom tlu koje svaka poplava donese. Gospodine premijeru, mikrofon je vaš.
