Ovaj slučaj učinio je da milioni ljudi maltene dišu kao jedno prateći kako jedan po jedan klinac izlazi iz pećine živ i zdrav... Sudbina te dece u svakome je probudila empatiju
Malo je ljudi, stvari i događaja koji danas mogu da ujedine svet... Da dovedu do toga da nije bitno koje je ko nacionalnosti, veroispovesti, da li je bogat ili siromašan... E, pa jedan događaj – u početku skoro tragičan, a potom ipak sa srećnim krajem – povezao je ovih dana čitav svet.
Reč je, pretpostavljate, o spasavanju 12 dečaka i njihovog trenera, koji su na Tajladnu krenuli da istraže pećinu, ali su ostali zarobljeni, jer je voda nadošla zbog kiše. Operacija spašavanja je trajala tri dana, svaka vest čekana je sa strepnjom, TV prenosi uživo sa Tajlanda okupljali su ljude ispred televizora, svaki potez spasilaca praćen je širom sveta, sve je komentarisano na društvenim mrežama, o ovome se pričalo na svakom koraku...
„Ima li novih vesti sa Tajlanda?“, „Bože, hoće li spasiti tu decu?“, „Plašim se za sudbinu zarobljenih, ostalo je još malo vremena!“, „Danas me ne zanima ništa osim spašavanja dece iz pećine na Tajlandu!“. To su samo neke od rečenica, koje su skoro svi čuli ovih dana na poslu, ulici, u prevozu, u svom domu...
Ovaj slučaj učinio je da milioni, milijarde ljudi maltene dišu kao jedno prateći kako jedan po jedan klinac izlazi iz pećine živ i zdrav... Sudbina te dece u svakome je probudila empatiju i, čini se, podsetila šta je ono što je svima najvažnije – život. Život, a ne novac, slava, automobili, avioni...
Dakle, šta smo, na kraju, naučili iz ovog slučaja? Dve stvari. Prvo, život uvek nekako uspe da pobedi. I drugo, jedino još deca mogu da nas ujedine i učine da zaboravimo na sve razlike i ratove koji se vode širom sveta.
Inače, pojavila se vest da su neke svetske kuće zainteresovane da snime film na osnovu ovog događaja. To bi bilo sjajno. Jer, takav film bi nam služio i kao večno podsećanje na to kako možemo da budemo složni. Makar i na nekoliko dana.
E. K.
NE PROPUSTITE
