Sa istog ovog mesta pre samo tri dana pokušala sam da pošaljem apel svim učesnicima u saobraćaju. Nadala sam se, probudiće se svest, proradiće savest...Danas, suočavanje sa istinom je neizbežno i poražavajuće! Evo slike sa „crne hronike“ za prethodnih 48 sati! Motociklista od 20 godina poginuo je kod Bačke Palanke, a njegov rođak je povređen. Dvojica putnika su povređena kod Prokuplja, majka i ćerka iz Čačka završile su u bolnici posle sudara. Dvanaestogodišnji David nastradao je, a njegovi roditelji i tri godine starija sestra povređeni su u nesreći na auto-putu Beograd-Niš, kad je na njihov automobil naletelo drugo vozilo. Vozač-ubica se nije zaustavio, nastavio je da juri kao da se ništa nije desilo!Pobogu, kakvi smo to postali?! Da li su to za nas ljudi postali samo brojevi, deo statistike? Da li smo oguglali na ljudsku nesreću i jezive slike zgužvanih automobila iz kojih vire delovi tela nastradalih? Da li zaista mislimo da se takve stvari uvek dešavaju nekom drugom?Ako je tako, hajde da se bavimo statistikom i prostom matematikom, možda urodi plodom. Broj poginulih i osakaćenih u saobraćaju za poslednjih 15 godina meri se stotinama hiljada. Ili, još prostije, svaki deseti stanovnik Srbije nastrada u saobraćaju. Kada se osvrnem oko sebe, pogledam kolege, prijatelje, rođake, ne mogu da ne pomislim koga će od njih da stigne takva sudbina. I prođe me jeza.Nisam kockar, kao ni većina ljudi u mom okruženju. Zato, nemojte bez pitanja da nas uključujete u igru „ruskog ruleta“ na srpskim drumovima. Ne volim da rizikujem, naročito ako je ulog ono najvrednije što imam - život.Jelena Spasić novinar rubrike crna hronika
