Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) savetuje ljude (tako piše u brošuri za nezaposlene) da posao nađu preko veze, odnosno familije, kumova prijatelja... baba, deda. Samo što nisu napisali da ako ne pomognu na prvu loptu i sažale se nad tvojom sudbinom, pređi na korak dva: mito i korupcija. Par hiljadarki evrića i eto posla. Doduše za prosvetu treba nešto više oko sedam hiljada, jer valjda stalno dobijaju povišice, pa je investicija sigurna. Mada treba dobro razmisliti, jer za te pare možda i dobijete ful penziju, recimo invalidsku. Očas posla vas proglase ludakom. Bar je to lako postati u Srbiji.No, zbog te brošure zove nas danas predstavnik NSZ. Kaže: „Niste sagledali širu sliku te akcije.“ Nastavlja on: „Stide se ljudi, sramota ih je da pitaju rođake, prijatelje... pa ih mi savetujemo da to čine bez ustezanja.“ Naravno da ih je sramota, jer familija nije biro za zapošljavanje.Pretpostavljam da je država osnovala NSZ iz nekog razloga, a koji sigurno nije uhlebljenje partijskih vojnika sa briljantnim idejama da sebi skinu posao sa grbače. Biro, koliko je poznato, radi na sledeće način: Jave se ljudi sa određenom stručnom spremom, kursevima... poljima interesovanja i slično. Sa druge strane nalaze se poslodavci koji izaberu šta im je potrebno.Ovako se samo stimuliše ono što je u zemlji prisutno godinama, a to je da diplome služe za tur! Džabe ti škola i znanje kad neko ima šurnjaju, tetku, sestru po babine linije ili stranačkog kolegu... Oni će da im srede posao i to u državnoj službi. Jer tu kad uđeš, više ne mogu ni puškom da te isteraju.
