Sindikat policije zatražio je juče, posle serije tekstova u Kuriru, da država istraži pojavu zvanu “kemtrejls”, odnosno navode da nas neko truje nanočesticama, virusima i drugim gadostima. Znate priču.Cilj trovanja je, tako se priča, da od cele naše napaćene nacije napravi poslušne zombije koji će imati izuzetno visok nivo tolerancije na pojave kao što su državni lopovluk, visoka korupcija, vladavina gluposti u masmedijima, otvoreno nasilje nad običnim, malim ljudima željnim rada i pošteno zarađenog parčeta leba.Cilj im je, kako se opravdano sumnja, da zaglupe Srbe, da učine da više ne razlikujemo pravdu od nepravde, dobro od lošeg. Hoće da naša deca, umesto da čitaju knjige, po tri sata dnevno provode uz španske, turske i indijske sapunice. Hoće da se, umesto s braćom Grim, druže s Pokemonima, Bakuganima i ostalim instant izbeljivačima mozgova.E pa, braćo zaprašivači, malo ste se zajebali. Ovde u Srbiji zaprašivanje i izbeljivanje mozga, i to na ruke, traju već dugo, dugo, i vi ovde samo gubite vreme. Mi smo svi zajedno toliko oguglali na korupciju, glupost i nasilje da nam neki mali prašak s neba i nanobiotehnološki pokemoni mogu samo pomoći, nikako odmoći. Ovde političar s platom od hiljadu evra ima šest stanova, tri luksuzna automobila, dve skupe ljubavnice i sat od 15.000 evra, i to nikom nije čudno. Ma zabole nas, pravimo se ludi sve u šesnaest. Čak mu se divimo, imamo i izreku za to: “Ko nije za sebe, nije ni za druge”.Ovde decu od malih nogu uče da “pevaju Cecu, Željka i Džeja”, i to je svima “slatko”. Ovde za poštenog čoveka, koji nije ukrao kad je mogao, običavaju da kažu “budala”.Zato, drugari, okrenite vi te vaše avione i praškove na drugu stranu i zaprašujte tamo gde je potrebno. Mi smo odavno zaprašeni.
