Navijači škotske fudbalske reprezentacije, njih oko 1.200, došli su u Srbiju u tradicionalnim kiltovima, podelili nekoliko lekcija o lepom ponašanju i humanosti i vratili se u domovinu. Poraz ili pobeda, njima nije previše važno. Došli su da podrže svoj nacionalni tim i da se lepo provedu. Kad je sneg u Novom Sadu zapretio da se utakmica ne odigra, zasukali su rukave, uzeli lopate u ruke i izašli na fudbalski teren da ga očiste. Svaka čast, momci!A naši navijači? Gde ste vi bili da pokažete tu silnu ljubav prema reprezentaciji o kojoj pričate? Sedeli ste u svojim kućama i čekali da čujete zvuk pištaljke za početak meča. Pravi ste „domaćini“, nema šta! Mada, kad bolje razmislim, možda je i bolje što ste ostali u foteljama, jer vrlo dobro znamo kakva sr.nja ste u stanju da napravite na tribinama!Ali nisu Škoti pokazali samo zdravu ljubav prema svojoj zemlji. Pokazali su i humanost. Donacijom od 1.500 funti SOS Dečjem selu u Sremskoj Kamenici podsetili su nas da postoje i mnogo veći problemi od poraza na terenu. I to oni na koje možemo da utičemo. Momci u kiltovima koji nasmejani i veseli šetaju Beogradom i Novim Sadom, a s tribina ponosno navijaju za svoju zemlju bili su prizor za divljenje u Srbiji. Ovde gde smo navikli da se na tribinama navijači i međusobno tuku, a da svoje reprezentativce prozivaju nakon svakog poraza.I na kraju, ne verujem da će ovi naši usvojiti nešto od onoga što su Škoti pokazali, ali u svakom slučaju - bilo je lepo videti da ima normalnih ljudi. Negde, u belom svetu.
