Mali David Despotović iz Velike Ivanče zaspao je u ponedeljak uveče u „sigurnom“ zagrljaju majke Jovane. Zaspao je i više se nije probudio. Majka nije uspela da zaštiti ni njega, a ni sebe od surovog ubice Ljubiše Bogdanovića, koji ih je hladnokrvno ubio na spavanju.Davidovim igračkama u utorak nije imao ko da se igra. Niko nad njima neće ni tugovati jer mu „dobri komšija Ljubiša“ nije ostavio živog ni oca, ni babu, ni dedu. Umesto da jednog dana Davidovi najmiliji kite kapiju cvećem za njegovu svadbu, na njoj će se uhvatiti rđa i korov jer je niko neće otvarati.A do utorka ujutru živeli su kao rod rođeni. Davidovom krštenju Ljubiša se radovao kao da je njegov rođeni unuk.I onda je Ljubiša uzeo pištolj i krenuo da ubija sve redom. Nije poštedeo ni malog dvogodišnjaka utonulog u san. Davidovo srećno detinjstvo i snovi njegove majke da joj sin završi školu, odraste u dobrog i uspešnog čoveka zauvek su prekinuti.Hiljadu je pitanja, a niko ni na jedno nema pravi odgovor. Šta se dogodilo pa se dobar i uzoran komšija i domaćih, koji je svima hteo da pritrči u pomoć, u toku jedne noći preobrazio u monstruma? Kako se zdrav i vredan čovek odlučio da presudi svojim rođacima i prijateljima sa kojima je delio i dobro i zlo? Kakve su to teške muke Ljubiši pomutile um? Da li je to proradila neka trauma koju je Ljubiša preživeo u ratu devedesetih? Da li je okidač za zločin bio gubitak posla i neizvesna sudbina porodice? Da li je to svakodnevni haos kojim je Ljubiša, kao i svi mi, okružen više od dve decenije? Odgovor zna samo Ljubiša.Ono što je on učinio opomena je za sve nas. Zašto? Zato što Ljubiša nije jedini koji se suočio sa raznoraznim nedaćama koje narod ove zemlje trpi nekoliko decenija. Nažalost, Ljubiša Bogdanović nije uspeo da pobedi sumornu srpsku svakodnevicu opterećenu finansijskom i političkom neizvesnošću. Predugo trpimo: neko zbog toga što mu mladost prolazi bez dinara jer nema posao, neko zbog nemaštine jer je izgubio posao, neko zato što od penzije može da plati samo račune i hleb. Neko trpi zbog bolesti jer nema para za lečenje, a neko strahuje da će ostati bez posla... Neko strepi da li će zauvek morati da se odseli sa ognjišta pradedova ako zbog volje svetskih moćnika na Kosovu za Srbe više ne bude mirnog sna i života.Svako od nas koji smo odabrali da živimo u Srbiji u proteklom periodu suočio se s nekom nevoljom. Niko nije ostao pošteđen. Čak ni oni koji su se obogatili na tuđoj nesreći ne spavaju od straha da to stečeno preko noći ne izgube.
