Svaki put kad čujem da je mlad, uspešan svršeni student bilo kog fakulteta u Srbiji ostao uskraćen za posao u struci, naježim se. Ne toliko zbog toga što će sad morati da radi bilo šta (pa i to da s lekarskom diplomom čuva koze u rodnom selu na očevoj farmi) kako bi preživeo. To me ne poražava koliko činjenica da je njegovo mesto zauzela neka partijska bitanga, neznalica ispala s porodičnog stabla ili kakav falsifikator zvanja s nekog od nekonvencionalnih univerziteta koji ih svakodnevno štancuju (na odloženo, bilo onlajn, na daljinu, ili intimnu blizinu s cenjenim rektorom, gostujućim predavačem ili makar sekretarom)!Šta će Srbiji znanje? Očigledno je da državni čelnici misle da je pozitivno to što se iz budžeta odvajaju milionska sredstva za višedecenijsko školovanje dece, koju posle mogu da izvoze kao jabuke! Samo bez mogućnosti da zarade...Menadžeri rade kao pomoćnici ministara, sponzoruše sede u parlamentarnim klupama, misice važe za dobre portparole kompanija, dok lekari rade kao kozari, istoričari sede u kol-centrima, a arheolozi i mnogi drugi dipl. kopaju prljavštinu u holovima biroa za nezaposlene.Tužan je podatak da u zemlji šljivovice, šunda, kiča i neznanja istovremeno možemo da se pohvalimo odlivom mozgova u inostranstvo, da 30.000 mladih obrazovanih ljudi iznova svake godine napušta zemlju.Najveći broj njih odlazi u SAD i Kanadu, a čak 80 odsto uspe da ubrzo nađe posao u struci ili da makar nastavi školovanje koje na Zapadu košta 100.000 dolara, a vredi mnogo više. A kod nas - baš ništa.
