Ministarstvo će imati i sistemsku brigu i sistemske manifestacije uz, naravno, svaki pojedinačan primer i saosećanja i činjenja svega što možemo.“Ovo je izgovorila, da ne kažem lupila, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović objašnjavajući šta će Ministarstvo zdravlja preduzeti kako bi se sprečilo da životi dece ubuduće zavise od milosti i humanosti građana Srbije. Ako će državna briga o deci izgledati kao ova rečenica, onda nam se crno piše. Jedino što iz haosa ove rečenice može da se shvati jeste da je srpsko zdravstvo u haosu.Na zamerke da je ova rečenica istrgnuta iz konteksta, odgovaram: Ni one prethodne na ovu temu nisu bile ništa. Tako smo od ministarke prvi put čuli da se dečja sahrana naziva manifestacija. Čuli smo i priznanje da je tih „manifestacija“ previše. A zašto je dečjih sahrana previše? Čemu služi zdravstveni sistem ako nam život dece zavisi od milostinje?Koliko je sve u zdravstvu trulo i naopako postavljeno, pokazuje kampanja za borbu protiv raka grlića materice. Svest, da ne kažem strah od opake bolesti je probuđen, a onda se ispostavilo da je kampanja sve što Ministarstvo zdravlja može da uradi u tom pogledu. Dok je još trajala, dobila sam pismo jedne ozlojeđene gospođe koja je od mene tražila da ministru zdravlja postavim pitanje: Šta ženi znači što ministarstvo baca pare na pozive da ode na ginekološki pregled kad ona nema novca da kupi lek?P. S. Ne delim mišljenje mnogih da je ministarka zdravlja trebalo da ode na sahranu male Tijane Ognjanović, jer bi to bio vrhunac licemerstva.
