Sigurna sam da je svako od nas bar jednom u životu bio u prilici da sluša ljude koji sebi daju za pravo da olako drugima lepe etikete. Nekako, čini mi se da je u redu kad za glumca, pevača ili sportistu kažu da je dobar ili loš. Svako ima pravo na svoje mišljenje, nema dileme. Ali ipak, uvek me iznova ostave bez reči ljudi koji olako polemišu o tuđim nesrećnim sudbinama a da se ni najmanje ne potrude da malo dublje shvate problem i dalje od onoga kako im se učini na prvi pogled.„Devojke su same krive, zar su stvarno mislile da će dobiti ono što u oglasu piše“, jedna je od otrcanih fraza koju ljudi često koriste kad čuju da je devojka otišla u inostranstvo i, umesto u kuhinji restorana, završila u bordelu.Tačno je i nije samo urbani mit da je veliki broj žena završio u rukama makroa jureći za boljim životom. Statistika je neumoljiva - milioni pre svega žena i dece, ali i muškaraca, svake godine dospeju u robovlasnički odnos. Možda je trebalo više da paze. Možda im se to ne bi dogodilo da su se malo bolje raspitali. Ali ipak, sigurna sam da to da budu robovi nije ono o čemu su u životu maštali.I koliko god čudno da zvuči, robovi nisu simbol samo prošlosti ili neke daleke siromašne zemlje. Niti se to uvek dešava nekom drugom. Poslednji dokaz za to je hapšenje Jovice P. (49) iz Smedereva. Oslobođena je jedna njegova žrtva, sedamnaestogodišnja devojčica. Nije bila jedina - Jovica je u zatočeništvu čuvao još najmanje šest njenih vršnjakinja. Robovlasnik kome nisu bila sveta ni deca dobiće, nadam se, zasluženu kaznu. Žrtve su slobodne, ali pitam se kako će one dalje.Slobodne su, ne moraju više da žive zatvorene u stanu svog tamničara i pitaju se ko je sledeći koji će doći da za novac zadovolji svoje seksualne potrebe. Koliko će hrane pojesti sutra ne zavisi od toga koliko će im Jovica P. doneti. Ali ipak, šta dalje? Da li će one ikad više moći normalno da žive, a život je tek pred njima? Da li će ijedna noć da im prođe bez košmara ili će svake čekati da se monstrum vrati po njih? To samo one znaju. I čini mi se, malo ko se time bavi.S druge strane, ne mogu a da ne pomislim na to ko su bili korisnici usluga mladih robinja. Po svemu sudeći, to su naši sugrađani, komšije, možda i rođaci. Volela bih da se sledećeg jutra, kad ustanu, pogledaju u ogledalo. I zamisle nad tim u šta su se pretvorili.Za mene, oni ništa nisu bolji od Jovice P. Istina je da oni nisu vrbovali i prevarili te devojčice. Nisu ih kao divlje zveri zatvorili u kavez. Nisu im uzimali novac, ali su plaćali da devojčicama unište život. I nisu marili za to. Vraćali su se u udobnost svog stana, da se igraju sa sopstvenom decom ne mareći što uništavaju život tuđoj.Neko će olako reći: „Pa one su prostitutke!“ Nisu, one su deca. I neko je iskoristio njihovu mladost i naivnost. A deca bi trebalo da su nam svetinja!
