BEOGRAD - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da bi pristupni pregovori Srbije sa EU mogli da počnu u januaru, posle decembarske potvrde o napretku u sprovođenju briselskog sporazuma.
Merkelova je na sednici Bundestaga ocenila da su "i Srbija i Kosovo" bez sumnje proteklih meseci postigli odlučujući napredak u normalizaciji odnosa."Ali, bez sumnje sporazumi moraju da budu sprovedeni. Proces normalizacjie se mora nastaviti i pre pristupa Srbije EU mora doći do potpune normalizacije odnosa sa Kosovom", rekla je kancelarka.
Nemački Bundestag danas će, kako se najavljuje iz redova demohrišćana Merkelove, dati ''zeleno svetlo'' svojoj vladi da na Savetu EU u petak glasa za početak pristupnih pregovora sa Srbijom, a da se, zatim, u januaru sledeće godine odredi datum, u zavisnosti od ispunjenja plana primene briselskog sporazuma' Beograda i Prištine.
Merkelova će, sasvim je izvesno, imati one koji drugačije misle od nje i među svojim koalicionim partnerima, liberalima, i opozicijom, ali opcija o ''zelenom svetlu'' je definisana.
I Lamert je u svom saopštenju za medije naglasio ''zeleno svetlo'', ali i da će nemački poslanici jasno staviti do znanja ''da je uslov za početak konkretnih pregovora primena ''Briselskog sporazuma'' između Srbije i Kosova od 19. aprila 2013.''.
Sam šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je prilikom majske posete Beogradu, takođe, rekao da je primena sporazuma uslov za datum i time je, uz različite jezičke nijanse, prijatnije ili neprijatnije ''srpskom uhu'', ali istog političkog značenja i obaveza, potvrđen kontinuitet spoljne politike Nemačke, koja je među prvim zemljama priznala Kosovo.
Stav Berlina o ''zelenom svetlu'' bez datuma ukazuje i, što nije na poslednjem mestu, i na kontinuitet poliltike samih demohrišćana, kancelara Angele Merkel, koji su se u jednoj svojoj deklaraciji od pre nekoliko godina, založili da posle prijema Hrvatske, nastane ''konsolidujuća faza u proširenju EU'', ne precizirajući koliko ona treba da traje, kako bi se, obnovile ''apsorpcione moći'' EU.Šta je, kada je reč o ovom berlinskom stavu, pozitivno za Srbiju?
To je, saznaje, da se ono što je Srbija do sada učinila u primeni Briselskog sporazuma i reformama vrednuje u Berlinu kao istinski, a možda, pomalo i kao neočekivano veliki iskorak Srbije.
Nemačka se, u ''gužvi'' sopstvenih tema, između poplava, izbora i letnje pauze u zasedanju parlamenta, bavi ponovo Srbijom, a, možda, na to nije ni računala s obzirom na veličinu ''zadatka'' za Srbiju i kratak ''čas'', tako da bi se moglo reći da je celu nemačku diplomatska aktivnost u ovim letnjim danima, vezanu za Beograd, prouzrokovao sami Beograd i to svojim napretkom.
U nemačkim krugovima se kaže, takođe, da postoje uticajni političari, različitih političkih orijentacija, koji imaju pozitivan stav prema Srbiji i nastoje da iznađu rešenja i prihvatljiva i korisna.Pomalo stidljivo navopdi se i to da je, recimo, šef nemačke diplomatije, Gvido Vestervele, ''diplomatski izboksovao'' da se, umesto prvobitno planirane definicije za datum, u kojoj se pominjala samo 2014. godina, ipak, stavi vremenska odrednica ''januar, 2014.''
Bundestag izglasao Deklaraciju o pregovorima Srbije i EU
Nemački savezni parlament, Bundestag, usvojio je danas većinom glasova deklaraciju koju su predložile vladajuće stranke i u kojoj se kaže da prva pristupna konferencija između Srbije i EU u januaru 2014. može da bude održana tek kada Savet EU ustanovi i potvrdi "potpuno i trajno sprovođenje preuzetih obaveza" koje proističu iz sporazuma Beograda i Prištine.
Za deklaraciju su glasale vladajuće stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP), koje su deklaraciju i predložile. Protiv deklaracije glasale su opozicione stranke - Socijaldemokratska partije Nemačke (SPD), Zeleni i levica.
Opozicija, međutim, nije na ovu temu Bundestagu na glasanje stavila sopstvenu deklaraciju. U deklaraciji se navodi i da dalji cilj, pre punopravnog članstva Srbije u EU, mora da bude "pravno obavezujući sporazum" Beograda i Prištine. Napredak u sprovođenju mera koje su dogovorili Beograd i Priština mora, kako zahteva Bundestag, i dalje da bude proveravan, na primer daljim izveštajem Evropske komisije do kraja novembra 2013, navodi se u deklaraciji. Bundestag, međutim, smatra da proces normalizacije (između Beograda i Prištine) mora da ide i bitno dalje sa ciljem postizanja "pravno obavezujućeg sporazuma" koji treba da obezbedi da Srbija i Kosovo, kao punopravne članice, na osnovu EU-akata, "nezavisno zajednički mogu da koriste svoja prava i obaveze".
Ovaj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pristupnih pregovora između Beograda i EU, kaže se u deklaraciji. Uz to, u deklaraciji se navodi da se "mora obezbediti da proces normalizacije između Srbije i Kosova bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja" i da to poglavlje, zajedno sa temama iz oblasti pravne države, treba da čini težište pristupnih pregovora. "Ukoliko Srbija, posle otvaranja pristupnih pregovora okleva sa sprovođenjem preuzetih obaveza, njih suspenduje ili od njih odustaje, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni", navodi se u deklaraciji koju je glasovima vladajućih stranaka usvojio Bundestag.
U deklaraciji se ukazuje i da Bundestag smatra da pristupni sporazumi sa Srbijom mogu da budu okončani tek "kada nadležne srpske vlasti i sudovi učine sve što je u njihovoj moći da u procesu u duhu pravne države u potpunosti rasvetle napad na Nemačku ambasadu (2008.godine) i napadače i posebno one koji su vukli konce te akcije pravosnažno osudi".
Pored toga, traži se i što je moguće brže otvaranje mosta na Ibru kao jedna od mera jačanja poverenja, stvaranje kosovsko-srpskog saveza opština, održavanje slobodnih i fer komunalnih izbora na celom Kosovu, kao i nesmetani pristup kosovske pogranične policije i carinskih službenika kopnenim putem do graničnih postaja na severu Kosova.
Šta sve Berlin traži od Srbije?
Nemački Bundestag, koji je danas dao svojoj vladi "zeleno svetlo" da na Evropskom savetu glasa za početak pristupnih pregovora Srbije i EU, naveo je u svojoj deklaraciji i uslove koje bi Srbija trebalo da ispuni na dugom putu do Brisela.
Među tim uslovima - primena dogovorenog i normalizacija odnosa sa Kosovom su ključne pretpostavke članstva u EU.Bundestag je danas dao ""zeleno svetlo"" vladi, uz uslov da prva pristupna konferencija o Srbiji može biti održana u januaru 2014. godine, ukoliko pre toga Evropski savet utvrdi da je došlo do "potpunog i trajnog sprovođenja obaveza" iz Plana o implementaciji sporazuma Beograda i Prištine.
Bundestag, koji je glasovima vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije, uvojio ovu deklaraciju, podržao je time evropsku perpektivu Srbije i pohvalio reformske napore države.
Bundestag posebno naglašava da je potrebno potpuno raspuštanje srpskih ""paralelnih struktura na severu Kosova"" i, umesto toga, stvaranje novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosuđa Kosova koje podležu političkoj kontroli i finansiranju samo od strane kosovske vlade.Zahteva se, takođe, i detaljni uvid svih srpskih plaćanja institucijama na Kosovu, održavanje slobodnih i fer lokalnih izbora na Kosovu, kao i potpuno sprovođenje svih prethodnih rezulatata procesa dijaloga, u šta posebno spada neometan pristup kosovske granične policije i carinika graničnim postajama na severu Kosova.
U deklaraciji se, kaže, i da je istraga slučaja paljenja nemačke ambasade u Beogradu u februaru 2008. godine i dalje nedovoljna i zahteva se razrešenje.
Bundestag, zato smatra da se pristupni pregovori Srbije smeju okončati ""kada srpske nadležne vlasti i sudovi učine sve što je u njihovoj moći da se napad na nemačku abasadu potpuno razjasni kroz jedan sudski postupak i počinioci, kao i oni što su bili u pozadini slučaja, pravosnažno osude"".Bundestag traži normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, u okviru čega se pominje i otvaranje mosta na Ibru.
"Normalizacija odnosa sa Kosovom treba da u okviru pristupnih pregovora bude pretpostavka za prijem Srbije u EU.Od savezne vlade se traži da se založi da Srbija u svom ugovoru o pristupu bude obavezna da, posle prijema, ne blokira približavanje Kosova EU", kaže se u deklaraciji.
Od Srbije se zahteva, takođe, da posebno u oblastima pravne države, reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, medijskiih sloboda, zaštite manjina i investicione sigurnosti učini dodatne napore.Bundestag zahteva, takođe, da Srbija prilikom prijema u EU sveobuhvatno ispuni političke i privredne kriterijume, bez ikakvog povezivanja pristupnih kriterijuma sa drugim kandidatima.
"Striktno ispunjavanje Kopenhagenskih kriterijuma ostaje uslov za svaki pristup EU"", navodi se u deklaraciji.Traži se, takođe, i garancija za kretanje misije Euleksa, i ukazuje da će normallizacija pokrenuti pitanje redukovanja, a zatim i okončanja misije Kfora i precizira da se napredak u normalizaciji mora proveravati, na primer, kroz izveštaj Evropske komisije, s kraja novembra 2013. godine.
Bundestag u deklaraciji ukazuje i da pristupni razgovori mogu biti obustavljeni: "Ukoliko Srbija po otvaranju pristupnih pregovora oteže sa ispunjenjem obaveza ili ih anulira, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni".
Krihbaum: Srbija će se načekati datuma
Šef Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum izjavio je da Berlin neće prihvatiti preporuku evropskih šefova diplomatija i da će Srbija morati još dugo da čeka na datum za početak pristupnih pregovora sa EU.
Krihbaum je rekao da će nemačka kancelarka Angela Merkel dobiti nalog da može da glasa samo za januar kao najraniji datum, pod uslovom da Srbija do tada pruži nove dokaze o implementaciji sporazuma sa Prištinom.
"Bundestag, s glasovima vladajuće koalicije demohrišćana i liberala, usvojiće (danas) rezoluciju na plenarnom zasedanju. Taj dokument daje Srbiji zeleno svetlo koje je čekala", kazao je Krihbaum.
Kako je pojasnio, potrebno je da Evropski savet u decembru proceni implementaciju briselskog sporazuma, tako da bi pregovori mogli da počnu najranije u januaru 2014. godine. "Bilo mi je drago da vidim koliko je Srbija delovala hrabro i odlučno u poslednjih nekoliko meseci. Jedna stvar je jasna: da ovi važni koarci nisu preduzeti, ne bismo danas mogli da damo zeleno svetlo", naveo je Krihbaum.
