Kao i svi hrabri ljudi, nije brinuo za sopstvenu bezbednost, ali jeste za bezbednost Srba koji su ga čekali. Sila kojom nisu uplašili Vučića mogla je biti upotrebljena protiv meštana Banja, Crkoleža i Suvog Grla, poslednjih srpskih naselja u Drenici. Predsednik Srbije to nije dozvolio.
Vučić je mogao da se probije, bilo je dovoljno da izda naređenje, naređenje je imao ko i da posluša i da ga sprovede, i nema tog mesta na KiM gde vrhovni komandant vojske Srbije ne bi stigao, kada hoće, gde hoće, kako hoće.
Nije lako odoleti mogućnosti da teroristima iz OVK pokažete gde im je mesto, ali tako se i pravi razlika između političara i državnika, između funkcionera i vođe. U nedelju na KiM mnogi nisu radili svoj posao, posebno Kfor. Dok su naoružani teroristi pucali i pretili, Kfor je ćutao. U ovom trenutku se na KiM nalazi blizu 4.000 vojnika Kfora. Nijedan se nije potrudio da skloni oružje s ulica i teroriste s barikada.
Umesto da se ponašaju kao vojnici, objašnjavali su nam kao birokrate da nisu dobili poziv od Kosovske policije, koja treba da ih pozove. Poziv nije mogao stići od onih koji su teroriste i organizovali, palikuće ne zovu vatrogasce. Znao je ovo i Kfor, ali se pravio da ne zna. Poverenje je narušeno, još jednom. Vučić je na KiM rekao istinu, o Srbima, o Šiptarima, o predsedniku Miloševiću, o međunarodnoj zajednici. Tako govori i radi predsednik kome Srbi veruju, koji ih ujedini i osnaži.
Zato je Priština toliko besna, zato se javljaju čuvari nezavisnog i celovitog Kosova u Beogradu. Za one koji napadaju Vučića bilo bi dobro da najpre saznaju da Srbi u Drenici postoje, a onda da ih obiđu, pomognu im i pokažu da im je stalo. Vučiću je stalo, zato dolazi, pomaže, obraduje se i rastuži sa Srbima na KiM, zato su u Banjama plakali što nije mogao da dođe. Plakali su za njega, a ne zbog njega.
Oni koji su potpisivali granice, među Srbima su izazivali mnogo suza, ne zato što nisu došli, već zato što su došli.
Kurir / E.K.
Foto: Stefan Jokić
NE PROPUSTITE
