Najnovije vesti

AUTORSKI TEKST ZORANA SPASIĆA ZA KURIR: Zlo koje mora da stane
Foto: Privatna Arhiva

potpredsednik Srpske lige i spoljnopolitički analitičar

AUTORSKI TEKST ZORANA SPASIĆA ZA KURIR: Zlo koje mora da stane

Lični stav

Reč je o militantnom terorizmu koji je doživeo prelazak sa starog na novi oblik. Islamisti se više ne bave atentatima, tj. ubijanjem omraženih pojedinaca, već žele maksimalan broj civilnih žrtava

Brojne analize su pokazale da je od 1973. izvršeno oko 26.000 islamističkih terorističkih napada.

Time se potvrđuje da je islamski terorizam ne samo smrtonosan i brutalan već i nemilosrdan. Islamistički napadi prouzrokuju mnogo više žrtava nego bilo koji drugi oblici terorističkih akcija.

Reč je o militantnom terorizmu koji je doživeo prelazak sa starog na novi oblik. Islamisti se više ne bave atentatima, tj. ubijanjem omraženih pojedinaca, već žele maksimalan broj civilnih žrtava.

To se znatno razlikuje od postupaka anarhista i levih radikala, koji su se borili protiv kapitalista i političkih lidera. To je drugačije kod islamista. Oni čitavo društvo vide kao svog neprijatelja.

Tako se dešava da se u ime džihada koristi ne samo vatreno oružje i eksploziv već često i automobil kao sredstvo za ubijanje. Postoje dve teorije koje se bave objašnjenjem nasilja u militantnom islamizmu. Prva teorija kaže da je religiozni teror u osnovi radikalan jer podvlači granicu između dobra i zla i spreman je da ga sprovede silom.

Sam prorok Muhamed je učestvovao u 27 bitaka. Navodno, bio je tako uspešan da je za deset godina imao sto hiljada sledbenika. Kasnije, u 18. veku, propovednik Muhamed ibn Abd el Vahab pomenuo je ovo načelo i propovedao povratak islamu kao što su prve tri generacije živele posle Muhameda. Islam „pobožnih predaka“ (Salaf el Salihin), salafizam, želi povratak tradicije i, pre svega, devalvaciju nevernika, ako je potrebno i silom.

Druga teorija pretpostavlja da radikalni teror nastaje kada ga ljudi vide kao jedinu šansu da proteraju omražene okupatore. Najbolji primer ovakve teorije su grupe poput Tamilskih tigrova, koji stvaraju bombaše-samoubice u Šri Lanki radi odbrane svoje teritorije.

Takozvana Islamska država najnoviji je predstavnik militantnog islamizma, sprovodi strategiju regrutovanja i propagande u skladu sa 21. vekom. Islamska država koristi mrežu propovednika i simpatizera na identičan način kao Al Kaida.

Za razliku od Al Kaide i IS, avganistanski talibani nisu međunarodna teroristička organizacija. Oni nemaju za cilj globalni džihad, već uspostavljanje islamskog emirata u Avganistanu.

Sledeća na ovoj listi je Boko haram, džihadistička militantna organizacija smeštena u severoistočnoj Nigeriji. Ovu terorističku organizaciju osnovao je Muhamed Jusuf, koji je studirao u Saudijskoj Arabiji na Univerzitetu u Medini, a na njega je snažno uticalo učenje Ibn Tajmija, oca salafizma. Boko haram doveo je do toga da je preko dva miliona ljudi prognano. Ova organizacija ima blisku saradnju s Al Kaidom. Međutim, 2015. organizacija je obećala odanost IS, a okrenula leđa Al Kaidi, što je dovelo do raskola unutar ove organizacije. Sunitski fundametalizam je povezan s Al Kaidom i godinama se bore u Somaliji za uspostavljanje tzv. države božje.

Islamski radikalni teroristi ugrožavaju najveće vrednosti koje čovek ima - život, mir i slobodu. Zato se čovečanstvo mora suprotstaviti svim sredstvima u borbi protiv islamskog terorizma. Drugim rečima, terorizam se mora saseći u korenu.

Kurir.rs/ Foto: Privatna arhiva