Odgovor na naslovno pitanje nije ni izbliza tajanstven kao „pitanje svih pitanja“, da ga ne ponavljamo, mogla bi se neka suptilna dušica struniti, pa ispade belaj, saljevanja strave i sl.
Jer ako ne svi, a ono mnogi od 93 „patriotska intelektualca“ koji su u subotu arlaukali pred Akademijom u stvari žarko želi da uđe u SANU, ali u Vladi Kostiću vide prepreku na njihovom putu u besmrtnost. Ne zato što dr Kostić „neće“ da ih „primi“ - znaju oni dobro da predsednik SANU nema ovlašćenja ni da „prima“ ni da „isteruje“ (mada bih mu ja lično vrlo rado dao ovlašćenje da isteruje) - nego zato što bi, ukoliko bi SANU krenula u pravcu u kome je Vlada Kostić diskretno vodi, njihove „reference“ za članstvo u SANU, dakle - „nedavanje Kosova“, istrage poturica, svetosavska mrsomuđenja i slavska palamuđenja - postale besmislene, kao što i jesu.
Još u XVIII veku Semjuel Džonson je lucidno primetio da je „patriotizam poslednje utočište hulja“. Od tada naovamo stvar - sa huljama, ne sa patriotizmom - eskalirala je svuda po svetu, a naročito u Srbiji, po kojoj žare i pale patriote iz koristoljublja i niskih pobuda, neki pravnik-cinik bi dodao i „na podmukao i svirep način“.
Šteta koju to loše i šareno društvo - u kome rame uz rame stoje doktori nauka, arhijereji SPC, ratni i posleratni zločinci, muljatori, lopuže i poslednji kriminalci - nanosi naciji (na čijem braniku bajagi stoji) nemerljiva je i višestruka. Danas ću pomenuti samo one najpogubnije.
Šteta prva, najveća, možda i nepopravljiva - kriminalni (nazovimo ga tako) patriotizam neprestano proizvodi razdore unutar nacije, pa posle po slavama, usta punih sarme, nariče nad „srpskim podelama“. Takvog „patriotizma“ nema bez „unutrašnjeg neprijatelja“, „izdajnika“ i - naročito - srazmerno retkih osoba koje - kad im skrešu u brk da su hulje - šatro patriote optuže da „pljuju na sve što je srpsko“.
Šteta druga, jedva nešto manja. U strahu od optužbi za „pljuvanje po svemu što je srpsko“, istinske patriote (a to otprilike je 95% građana Srbije) ćutke podnosi bulažnjenja, proseravanja i pasivno-agresivne nastupe samoizabranih patriota. E, taj strah treba „razbiti“, a dr Elebacima i Zgubidanima oduzeti pravo da govore u ime naroda (a ne bi bilo loše ni dobro ih ispendrečiti).
Pre nego što je LDP posrnuo, a potom prdnuo u čabar, Čeda Jovanović je napravio neke korake u tom pravcu, što nije razlog da ubuduće sve političke partije - uključujući i eventualnu novu KPJ - u svojim programima jasno naznače da se od konkurencije razlikuju u mnogim detaljima, ali da su patriotske podjednako kao i sve druge.
Vratimo se pred kraj na slučaj „majmun pred SANU“. Peticionaši su se tu žestoko olupali jer je Akademijin predsednik istinski patriota i primer skladne proporcije između nacionalnog i univerzalnog. Što više bude takvih patriota, sve će manje biti „patriota“ zbog kojih se decenijama pitamo zašto majmun drži qurx u supi i otkud majmun pred SANU.
NE PROPUSTITE
