Godinama se i povazdan iz Euromahale i Krugova dvojke čuju naricanja nad prostaklucima i dubarama koje tabloidi serviraju javnosti, tako da bi onaj naš Marsovac - koji je prošlog oktobra došao da provede novogodišnje praznike u Beogradu, pa sad ne može natrag jer nema vakcine za njegovu krvnu grupu (F) - došao u napast da pomisli da su tabloidi ona zla sila koja je u Srbiji otvorila famoznu Pandorinu kutiju svakovrsnih zala.
Stvar, međutim, ne stoji tako. Tabloidi su zapravo ispali iz te kutije. Ako stvar prebacimo na filozofski teren, pa parafraziramo misao najvećeg srpskog (doduše lužičkosrpskog) filozofa Lajbnica - nihil est in intellectu quod not prius fuerit in sensu (nema ništa u razumu što prethodno nije prošlo kroz čula) - shvatićemo da nihil est in tabloidibus što se prethodno nije dogodilo u Srbiji.
Možemo se mi lagati koliko hoćemo - što udarnički i činimo - ali to je tome tako. Tabloidi su najrealnija slika Srbije (svih boja). Nema tu izuzetaka. „Ima, ima“, zagrajaće graždanstvo Euromahale i Krugova dvojke. „Mi, na primer, ne čitamo to đubre, muka nam je od tih splačina.“
Ma je li, bogati. A zašto onda kad đubre ne čitate, ko zapete puške dajete đubretu izjavu povodom svake od moralnih panika dana. Ne bih ja to zamerao davaocima izjava, ali ono što mi bode oči je najniži tabloidni nivo tih izjava, u rasponu od moralno gromadnih, sveopštih spomenarskih mesta, zaključno sa dibidus imbecilnim, koje po pravilu bivaju propraćene najvećim ovacijama.
Uzmimo primer izjavu Envera Petrovcija datu povodom najnovijeg hita u svetu seksualnog napasništva, bomba vesti da je Lečić 1978. pokušao da siluje i Merimu Isaković. „Znam da Merima ne laže“, tako otprilike kaže Enver, „ali isto tako znam da je Lečić ne bi silovao.“ Pa čekaj malo. Neće da može. U toj stvari ili neko laže ili neko (pokušava da) siluje, nema trećeg. Donekle, međutim, razumem Petrovcija, i Isakovićeva i Lečić su mu prijatelji, razumem i potrebu da se ne zameri ni Merimi ni Leki, ali zar Petrovci nije čuo za poslednje utočište mudrih i odmerenih ljudi - no comment. Ne znam. Nisam držao sveću. Neka se to raspravi u nadležnom kadiluku.
Kao što je gromoglasna moralna panika povodom slučaja profesora Mike zabašurila činjenicu da je Aleksić godinama neometano, maltene pred očima javnosti, guzio maloletnu decu, tako će, kako stvari stoje, afera kupaće gaće Nenada Prokića u tamu najkrajnju odgurnuti manje-više javnu činjenicu da je maltretiranje i podjebavanje studenata, seksualno nabacivanje i sl. višedecenijska praksa (dela) profesora FDU.
Znamo to iz prve ruke. Moja žena je završila FDU (odsek dramaturgija). Ona, kaže, lično nije imala rđava iskustva (ja je zezam da je to zato što je bežala sa časova), ali zna za mnogo takvih slučajeva u izvedbi vrlo uglednih profesora, kojima ćemo prećutati imena jer su ili mrtvi ili su gotovo mrtvi. Bilo je pametnije da je FDU ćutao. Što reko Ivo Andrić - u ćutanju je sigurnost.
NE PROPUSTITE
