Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Defaktografija
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Defaktografija

Lični stav

Nakon dana streljanja, na redu je novi mini-serijal - dani nasilja. Kako apsolvirasmo onomad, Srbija je zemlja svakovrsnog nasilja, ali i sredina u kojoj samo seksualno napasništvo izaziva moralnu paniku, pojavu koja je mojoj neznatnosti žestoko sumnjiva. Štagod da je izazove, to uvek završi u situaciji drž’te lopova u kojoj - nije to nikakva tajna - mnoge lopuže profitiraju.

Taj mračni predmet želja - da mu ne pominjem ime - bilo da se do njega dolazi silom ili milom, uvek izaziva pojačanu pozornost, a u posledičnim panikama po pravilu bude i kolateralne štete. Uzmimo recentan primer. Obavestivši se u medijima o „nemiloj“ pojavi seksualnog napasništva na FDU, jednog mog dragog prijatelja, penzionisanog profesora FDU - kome prećutkujem ime, ali znaće on na koga mislim - supruga je upitala „je li, crni sine, da se možda i ti nisi odavao silovanjima“, na šta je moj prijatelj nesmotreno rekao - „nažalost, nisam“. Muke je posle imao da dokaže da se šalio. Bog samo zna da li je uspeo. Taknuto - maknuto.

Uzmimo još jedan primer nasilništva koje uporno izmiče moralnom paničenju uprkos mojim opetovanim nastojanjima da ga izazovem. Gotovo niko se, recimo, uopšte i ne obazire na napasništvo - ni mobing nije preterana reč - kome je proteklih nekoliko meseci izložen predsednik SANU Vladimir Kostić.

Beogradska rulja, predvođena grupom od „93 intelektualca“, već mesecima zahteva da Kostić ili povuče reč - a reč je bila o tome da Kosovo defakto nije naše - ili da se povuče sa položaja predsednika SANU i da ga prepusti nekom boljem Srbinu, Bećkoviću, na primer, koji je Kosovu lično formirao cenu i za koga je Kosovo zauvek „naše“. Ko jebe defaktografiju.

Oglasio se i doajen Memoranduma SANU, jedan od koautora tog tupoumnog načertanija, Ljubiša Rakić, koji dicidirano tvrdi da je to „nedopustivo“, tvrdi još koješta, ali to je koješta pa neću zalaziti u sitnija crevca. Bivalo je i predloga (autor nebitan) da se članovi Akademije pojedinačno izjasne jesu li za defakto ili protiv.

Ali šta je tu nasilništvo, zapitaće se naivčine serbske, kojima je legion ime. Kakvi su to dvostruki standardi. Zar intelektualci i koautor Memoranduma nemaju pravo da se ne slože sa Kostićem. Imaju, fakat, pravo. Stvar je u tome što se tu radi o seljačkom pasivnom nasilju, koje - kad padne na plodno tlo sveopšte tupoumnosti - može završiti i kao aktivno ukoliko neki ulični patriota Kostića umlati štanglom zbog „izdaje“ Kosova.

Tako i inače radi ta bratija, koja huška na krvoproliće u ime nacionalnih interesa, pa posle, kad bude stani-pani, podvije repove, a na pitanje supruga da možda nemaju nešto sa pičvajzima, kao onaj moj prijatelj, kažu ma jok, mi smo se to samo šalili. S tim što moj prijatelj ne laže, dočim oni lažu.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja