Da l’ to beše ‘86. ili ‘87, ne sećam se tačno koje, davno to beše, u zagrebačkom magazinu Start se pojavio članak - i danas se slični pojavljuju - tipa „Studija CIA o budućem razvoju događaja na prostoru Balkana“. Uz članak je bila priložena i mapa postraspadne Jugoslavije.
Sećam se da je Srbija na toj mapi bila baš onako velika. Ni Hrvatska nije bila baš mala. Ostalih se detalja ne sećam, a nisam na njih ni obratio mnogo pažnje. U ondašnjoj neobaveštenosti sam mislio da je to koješta.
Ondašnja beogradska nacionalistička čaršija je mapu shvatila mnogo ozbiljnije, maltene kao „mig“, kao prećutnu podršku CIA da krene u realizaciju davnašnjeg vlažnog sna o „velikoj Srbiji“. Tako je i bilo. Dvadeset godina post festum, međutim, Srbija je bila primetno manja nego 1986/7, ali sam siguran da je još 1986/7. u nekom mutlaku već bila mapa takve kakva će biti.
Raskošno tupoumna čaršija iz toga nije izvukla nikakvu pouku. Čim se pojavio Janšin non-pejper, stala je da slini, da pocupkuje i da se od sreće udara šapicama u grudi. E sad, džaba je krečenje dokazivati mufljuzima da se secesija Kosova nije dogodila zbog međunarodne ljubavi prema Albancima i mržnje prema Srbima, nego zbog pametno uloženih albanskih para. Banalno rečeno - Albanci su debelo platili otcepljenje Kosova, dok se Srbija uzdala u „istorijska prava“ i „širenje istine o Srbiji“, na kom poslu su bili angažovani i određeni inostrani lumpenintelektualci, od kojih su neki krali po beogradskim buticima, a neki vreme utucavali guzeći beogradske novindžike.
Po belosvetskim geopolitičkim mutlacima odvajkada se crtaju mape i samo se čeka da se budalesine prime i krenu u akciju. To se u šatrovačkom žargonu zove - navlakuša. Najbanalnije rečeno; ako nameravaš da smanjiš teritoriju neke države, najbolji način da to učiniš jeste da je na mapi nacrtaš dvostruko većom, a posle, kad se dim slegne, a inkriminisana država smanji, kažeš da je to bila non-mapa, kao što stariji vodnik kaže da je njegova navlakuša non-pejper.
Koliko vidim - mada i ne gledam mnogo - nikome u beogradskom pašaluku nije palo na um, bar ne javno, da pomisli da bi Janšin non-pejper (i prinadležna mapa) mogao biti navlakuša na još jednu epsku avanturu tokom koje bi nas dotukli, ukoliko ih ne preduhitrimo, pa se sami ne dotučemo, a na dobrom smo putu ka tome.
Još manje bilo ko od legiona ovdašnjih geostratega pomišlja da bi prividno „zeleno svetlo“ za projekat stvaranja srpskog sveta za rezultat moglo imati dodatno smanjenje Srbije, a proširivanje, recimo, Mađarske, koja od Trijanona naovamo nijednog trenutka nije odustala ni od Erdelje, a kamoli od Vajdasaga - na koji takođe polaže „istorijsko pravio“ - s tim što Orbanovi bojovnici (i spoljni saradnici, Janša npr.) nisu tupsoni poput Vulina, Visokog Unuka Ðurića i ostalih stvaralaca srpskog sveta, koji javno priopćavaju svoje namere.
NE PROPUSTITE
