Malo-malo pa iskrsne neka nedoumica ili neka misterija, a ja uvek kažem da će se to razjasniti tek kad bude odgonetnuto zašto majmun u kafani Brodarska kasina drži Q u supi. Pre nekoliko meseci sam najavio da ću vam to ispričati, ali stalno odlažem jer uvek iskrsne neki pičvajz koji se može objasniti samo ukoliko bude rešena misterija zašto majmun drži Q u supi. I tako se vrtimo ukrug.
Elem, sedamdesetih godina prošlog veka u Srbiji su u velikoj modi bili takozvani glupi vicevi, koji uopšte nisu bili glupi, što će se pokazati već sredinom osamdesetih kada glupost zagospodari. Iz tih godina potiče i vic o majmunu koji drži Q u supi.
Postoji nekoliko verzija vica, ja sam se opredelio za ovu. Ako vi čujete bolju, javite mi. Svaka informacija je dragocena. Elem, jedne sumorne novembarske večeri u kafanu Brodarska kasina ulazi čovek srednjih godina. Treba li uopšte reći da je kafanski ambijent takođe sumoran, čemer kasnog realnog socijalizma: čkiljavo svetlo, furuna bubnjara, smrad duvana pomešan sa smradom kiselog kupusa.
Sedne, dakle, čovek za sto, naruči vinjak i kiselu, zapali cigaru i taman da cugne gutljaj, ugleda na stolu na kome stoje tzv. escajg, salvete, slanici i karafindli omanjeg majmuna koji sedi i držu Q u supi. Čovek zažmuri, protrlja oči, ponovo pogleda, ista stvar - majmun drži Q u supi.
Naruči čovek još jedan vinjak i pita kelnera: Je li, more, zašto ovaj majmun drži Q u supi? „Pojma nemam, možda je neka tradicija“, kaže kelner, „radim ovde već osam godina i uvek je tako, jedna baba svako jutro dovede majmuna, majmun se popenje na sto, stavi Q u supu i tako sede do fajronta. Ako vas baš interesuje, sad će doći šef sale, pitajte njega. On ovde radi dvadeset godina. Možda će on znati.“
Eto utom i šefa sale. Čovek mu priđe i najljubaznije ga upita: Da možda vi ne znate zašto majmun drži Q u supi?, a šef sale mu odgovara: „Da sam kapetan Dragan, rekao bih vam da vas moram ubiti ako vam odam tu tajnu, ali pošto nisam kapetan Dragan - pošto kapetan Dragan još i ne postoji - reći ću vam istinu: pojma nemam. Dvadeset godina radim ovde i svih tih dvadeset godina jedna baba ujutru dovede majmuna, majmun se popenje na sto, stavi Q u supu i tu sedi do fajronta. Ali još malo će doći naši stalni gosti Pera, Laza i Mika, oni ovde šljemaju već trideset pet godina, pitajte njih, oni će sigurno znati.“
Stižu Pera, Laza i Mika, čovek prilazi za njihov sto, čašćava turu pića i pita: Da li vi, gospodo, znate zašto ovaj majmun držu Q u supi? „To je tradicija“, kaže Pera, tradicionalista. „To se u pristojnim društvima ne pita“, odgovara Laza. Mika pak, istinoljubac, kaže: „Pojma ni mi nemamo zašto majmun drži Q u supi, oduvek je tu, šta te uostalom boli Q zašto majmun drži Q u supi.“
Već se smrklo, pristiže kafanska muzika, naš junak, rešen da pošto-poto sazna zašto majmun drži Q u supi, prilazi kapelmajstoru i pita: Da možda vi ne znate zašto ovaj majmun drži Q u supi? „Naravno da znamo“, kaže kapelnik, da znak orkestru, a orkestar na melodiju „Alaj mi je večeras po volji“ krene da peva: „Aj zašto maaaj-muuun, drži kuuurac u suuupiii...“
NE PROPUSTITE
