Gornji naslov dođe kao „non paper“. Samo što je završio mini-serijal Dani silovanja, samo što u jednoj od epizoda serijala objasnih kako stoji stvar sa silovanjima po srpskim palankama, Marinika Tepić pronese po beogradskoj čaršiji i mahalama crnu, ali golicavu vest da je D. M. Palma u nekom svom ugostiteljskom objektu upriličavao orgije (znate ono - „samo za probrano društvo“) na kojima su „podvođene maloletice od 15, 16, 17 godina“ and counting... Za svakog ponešto, zar ne?
Palma je optužbe porekao i Mariniki pripretio apsom zbog krivičnog dela klevete, jagodinsko pak tužilaštvo je promptno reagovalo - i to za ovdašnje prilike neuobičajano promptno - a „demokratska javnost“ je još promptnije zahtevala - šta - ostavku vlade. Odavde nadalje prepustićemo vladi da pada, a institucijama da rade svoj posao.
Jedna stvar mi je, međutim, upala u oči - apsolutni izostanak moralne panike. Ni traga od teškog ibreta društvene elite, ni glasa od zgražavanja javnih ličnosti, nikoga da obeća prekid poslovne saradnje s Palmom, nigde usklika „doživotnu za Palmu“, stvar prolazi maltene kao da se sve to događa u Švedskoj, što nije znak prekonoćnog poznanija prava, nego činjenice da Palma, što reko naš narod, oće i da udari. Što je, opet, samo potvrdilo moju staru tezu da nema boljih, čestitijih, moralnijih ljudi od Srba, pod uslovom da ne moraju da se potrude, da ih ništa ne košta i da nije opasno.
Da li ovim hoću da kažem da su Srbi (svih boja) nemoralniji od drugih naroda? Ne. Hoću da kažem da su neuporedivo veći foliranti. Kao što sam u onomađašnjoj kolumni na primeru pevaljki i lokalnih moćnika iz šezdesetih godina pokazao kako je ta stvar funkcionisala davnih šezdesetih, tako i danas svi (koji se ne prave ludi) dobro znaju da su politika i orgijazam, bilo punoletnički, bilo maloletnički, neraskidovo povezani.
Jedino u toj stvari - možda jednoj jedinoj - nema famoznih srpskih podela. Sećam se, recimo, da je ondašnjim demokratskim političarima i ministrima Zoran Đinđić u jednom trenutku izrekao internu zabranu karanja na teritoriji grada Beograda, ne da bi iskorenio blud - znao je on da je to ćorav posao - nego da bi političare i ministre udaljio od objektiva tabloidnih paparaca.
Džaba je krečio. Paparaci su bludne političare pronalazili i u motelu Rodić na (tadašnjem) pseudoauto-putu Beograd-Subotica, a neki su, bogme, potezali i do Segedina i Temišvara. Džaba, međutim, kreče i Marinika & Co.
Savatavanje političkih protivnika spuštenih gaća u prisustvu gole (najefikasnije maloletne) ženske (ili još efikasnije muške) osobe fakat jeste tehnika kojom se najlakše „ruše“ politički protivnici - ima iha-ha sjajnih engleskih filmova i serija na tu temu - ali ne treba smetnuti s uma da bludni protivnici padaju samo ukoliko su uhvaćeni in flagranti ili ukoliko savatači obezbede dokazni materijal uverljiviji od svedočenja portira s mesta (navodnog) zločina. Takođe ne vidim zašto bi, ako padne Palma, pala vlada čiji nije član.
NE PROPUSTITE
