JexS-u Tadiću sam povremeno, sa poslednje strane Danasa na kojoj je izlazilo Famozno, slao SMS-ove sa besplatnim pravnim savetima, zakeranjima i upozorenjima šta ga čeka ako nastavi putem kojim je krenuo (Vučić ga je čekao). Pre neki dan se u nastupu optimizma poneh mišlju da iz Kurirove alotropske modifikacije Famoznog pošaljem poneki SMS i Visokom Vučiću. Ali odustadoh. Ako sam Tadiću džaba krečio, koliko li ću tek džaba krečiti Vučiću.
Ali da sam „prezupčio“, pa SMS ipak napisao, napisao bih sledeće, citiram: Visoki Vučiću, vaša briga za srpski svet, tj. srpski prostor - umal ne napisah lebensraum - hvale je vredna, ali bi bilo vrlo dušekorisno ako biste malo više pažnje posvetili srpskom vremenu, koga je, da prostite, sve manje... Prostor je, naime, tu gde jeste odvajkada i tu će biti do „vaskrsa“ - mislim na onaj konačni - što se za vreme uopšte ne može reći, a ovosvetske stvari (i životi) mnogo su manje ograničeni prostorom nego vremenom.
Malo metafizike nije naodmet. Ako, recimo, odemo - ili nas neko otera - sa nekog mesta u prostoru, sasvim je moguće (i često se dešava) da se na to mesto vratimo, ali kad neki trenutak prođe, prošao je za sva vremena, tu povratka više nema, iako vreme nastavlja da teče. Nije tu kraj zavrzlamama. Ako nešto ne uradimo na vreme, tj. u pravo vreme, to više nikada nećemo uraditi.
Možemo, naravno, uporno pokušavati - prostorno-vremenska rešetka je fleksibilna - ali sve što ćemo postići biće da izgubimo još vremena tokom kojeg smo mogli uraditi nešto drugo, što nećemo stići da uradimo. Vidim da vas iz ličnog okruženja i komšiluka - nadam se ne na vašu insistenciju - huškaju na stvaranje srpskog sveta, tj. državnog prostora u kome će živeti svi Srbi, a ja vama toplo savetujem - kao što sam savetovao Tadića, a on nije slušao, pa ste posle vi došli na vlast - da uzmete u obzir sledeće: osim ako se ne dogodi čudo ravno biblijskom, Srbi tehnički ne mogu živeti na jednom prostoru, ma koliko veliki on bio, ne zato što ne žive svi unutar istih granica, nego zato što naprosto ne mogu da žive zajedno, bar ne u miru i prosperitetu i bez međusobnog vađenja očiju.
Uzmimo primer. Svi Srbi iz Republike Srbije žive unutar istih granica, a već se iz površnog pogleda na štampu i televizore lepo vidi da ne mogu da žive zajedno. Idemo na sledeći primer. Svi Srbi iz Crne Gore žive unutar granica Crne Gore, nedavno su se, štaviše, uspentrali na vlast da bi se drugi dan nakon uspentravanja popičkali i svima pokazali da ne mogu da mirno i prosperitetno žive zajedno u Crnoj Gori, a bajagi hoće da žive zajedno sa nama, Srbima iz Srbije, koji ni sami sa sobom ne možemo da živimo zajedno.
Vremensko-prostorna rešetka je, kako napred rekoh, fleksibilna, ali samo do izvesne granice, posle koje počinju procesi involucije, tj. vraćanje na fabrička podešavanja od pre 1804. Vama je lakše nego Tadiću da me ne poslušate. On je imao vas da dovede na vlast. Vi nemate koga. Watch Your Steps.
NE PROPUSTITE
