Imati u politici stavove koji se razlikuju od vladajuće većine, inače, sasvim je legitimno, za nezavisne duhove ponekad je bilo i obavezno. Ali, kvaka je u onom „imati“! Imati mišljenje! Biti opozicija u svetu znači imati celovit sistem ideja i praktičnih mera za organizovanje života jednog društva, različit od onog koji je na izborima biračima predstavila vlast.
U modernoj Srbiji biti opozicionar znaci samo vikati „Ua!“. Biti „antiprotivan“!
I dok političari koji sebe smatraju „pravom opozicijom“ siromaštvo svojih političkih programa maskiraju cepanjem dlake unutrašnjih sporova na četvrtine, takozvani nezavisni mediji bez stida pokazuju svu ogoljenost svoje „antiprotivne“ uređivačke politike. Tu skoro, pre neki dan, jedna je urednica portala Nova.rs, koja inače prati modu (!), dobila zadatak da napiše komentar povodom početka isplate pomoći od 30 evra i davanja 3.000 dinara za vakcinisanje. Zadatak je uradila za peticu - komentar joj je imao poruku da „Srbi svoju dušu prodaju za male pare“, i da treba, zbog toga, da se stide!
Ruku na srce, 30 evra objektivno i nisu velike pare, ni u Londonu, ni u Luksemburgu (gde je sedište ovih medija), ili, recimo, na Mauricijusu...
Ali nisu ni male: trećina zaposlenih u Srbiji ima platu manju od 35.000 dinara, a polovina penzionera mesečno dobije manje od 25.000 dinara! Tri hiljade dinara je mesečni račun za struju, patike za dete... i da ne nabrajamo dalje.
Srbija nije samo Beograd, „Srbi“ (da upotrebimo njihovo uopštavanje) žive i južnije od „Ikee“ u Bubanj potoku, i severnije od vikend naselja na Krčedinskoj adi. Ali „nezavisni“ su pozaboravljali svoje zavičajne varoši i sela i postali veći Luksemburžani od Luksemburžana onog trenutka kad su primili svoju prvu veliku platu. Bivalo je i ranije u Srbiji pokondirenih tikava, ali su ismevane u komedijama. Bivalo je i janičara, neke smo zapamtili po zlu, ali su neki podizali i zadužbine na korist narodu. Uostalom, ovaj veliki šareni svet je toliko velik i prostran da za svakog, ma kakvo ludilo glumio, ima mesta.
Ali za bavljenje politikom u Srbiji (na šta „nezavisni“ mediji i njihovi vlasnici i sponzori pretenduju) nepoznavanje Srbije nije nikakva preporuka. Naprotiv, to je sigurna prečica za izborni poraz! Čemu i svedočimo svako malo na izborima...
Pa im je „jeftina srpska duša“ kriva!
A što se isfabrikovane afere s „povučenom naslovnom stranom Kurira“ tiče, stvari stoje ovako: u procesu pripreme broja za štampu, redakcija skoro uvek ima nekoliko varijanti naslovne strane, jer su dnevne novine „brze“, a rokovi za slanje u štampariju uvek kratki, pa se nekoliko tema radi uporedo. Tako je bilo i kad smo istraživali detalje o ujedinjenju SNS i Šapićevog Spasa. Ali pred samo zaključenje broja ustanovili smo da nemamo potvrdu naših saznanja iz najmanje dva nezavisna izvora, pa smo odložili objavljivanje teksta... i odustali od naslovne strane. Nikakve afere nije bilo!
Znale su to i naše kolege s portala Nova.rs, ali su u javnost plasirale lažnu vest, jer je Kurir sve ono što oni nikad neće biti.
Toliko!
NE PROPUSTITE
