Baviti se politikom u Srbiji i biti svoj jako je teško. Ne zbog činjenica da to niste već zbog kampanje koju uvek pokrenu dežurni agitpropovci kako bi vas diskreditovali tako što će reći „ej, nije taj smeo ništa dok mu šef nije aminovao“. U situaciji koja se konkretno mene tiče, gotovo uvek idu tekstovi kako ja nikada ništa nisam smeo, niti mogao da izjavim a da mi prethodno Vučić to nije rekao da učinim. Odnosno, kampanja se uvek svodi na laž da ja govorim ono što Vučić ne sme, tj. da Vučić iz mene progovara.
Da se razumemo, Aleksandra Vučića poznajem baš, baš dugo. Od njega sam, bogu hvala, toliko toga naučio da sam mu zahvalan dok sam živ.
Ipak, koliko god da cenim Aleksandra Vučića, a svakako da je njegovo političko znanje i iskustvo nešto što se mora ceniti, ja imam svoje mišljenje i sam ga formiram. Ono se, nema nikakve dileme, veoma često poklapa sa onim što Aleksandar Vučić misli, jer svakako ne bih bio u stranci koju on predvodi da nismo istomišljenici, ali kada bi svi bili u svemu saglasni, svet bi otišao do vraga. Od majke i oca mi je ostalo da se uvek trudim da ne trčim za drugima, da sam promislim i da donesem sopstveni zaključak. Ono što lično cenim kod Vučića upravo je to što on ne podnosi poltrone i ljude bez stava. Vučić ceni one koji se sa njim i posvađaju oko mišljenja i uvek sasluša onog ko drugačije misli.
Čemu sad sve ovo?
Zato što mi je muka da svaki put kada izađem sa nekim stavom nađe se neko govedo analitičarsko ili neko ko se lažno predstavlja da je tobože veliki novinar na TV Nova S ili N1 da lupeta kako sam ja to izjavio ili nešto uradio zato što mi je to Vučić rekao da izjavim ili uradim. Muka mi je da me tako napada gomila beskičmenjaka, koji su inače uvek naučili da im drugi napiše šta da misle i koji valjda smatraju da su svi na ovom svetu baš kao i oni. Tom ološu neću da ćutim. Takav sam kakav sam. Ko me voli, hvala mu, ko me ne voli, hvala mu, ali kod mene nema tajni. Nisam nikakav Vučićev megafon, nisam mu ni desna ruka, nisam ni najbliži saradnik, niti sam njegov glasnogovornik, ono što govorim, ja to zaista i mislim.
Vučića cenim i uvažavam, ali ne moram, kao vi što morate kod Ðilasa, da trčim po uputstvo šta da mislim. Ne zanima me politička korektnost, ne zanima me da li ću zbog iznetog stava biti smenjen, skrajnut, opušten sam skroz jer nemam političke ambicije da gradim dalju političku karijeru i imam tu slobodu da kažem šta ja hoću i kako hoću. Svakako, imam i odgovornost prema tome da jesam član Predsedništva SNS i da sam narodni poslanik, što svakako podrazumeva da moram da vodim računa na koji način nešto izjavljujem, jer tako to rade odgovorni ljudi. Međutim, nemam potrebu da se bilo kome dodvoravam.
Otuda, gospodo beskičmenjaci lažljivog jezika, šta god pisali i lagali o meni, možete samo da mi pljunete pod prozor. Vi živite tako što vam neko plati da mislite kako vam on napiše i da to predstavite kao vaš veliki analitički ili novinarski poduhvat. Suprotno vama, ja živim slobodno, mislim i radim kako mi je volja. Svako dobro vam želim i manite se mene. Pokušajte ujutru kada ustanete, makar jednom u ogledalu kada se pogledate, da vidite čoveka, a ne amebu.
NE PROPUSTITE
