MILOVAN JOVANOVIĆ: Otpisani Šolc na čelu Nemačke

Par­la­men­tar­ni izbo­ri u Ne­ma­č­koj, na­j­va­žni­ji izbo­ri ove go­di­ne u Evro­pi, bi­će ka­ra­k­te­ri­sti­č­ni po ne­ko­li­ko ve­li­kih pro­me­na. Pr­va i je­di­na že­na u isto­ri­ji ne­ma­č­kog par­la­men­ta­ri­z­ma i ne­ko ko je pro­veo na­j­vi­še da­na oba­vlja­ju­ći fu­n­k­ci­ju ka­n­ce­la­ra SR Ne­ma­č­ke An­ge­la Me­r­kel, po­sle če­ti­ri uza­stop­na man­da­ta, po­vla­či se iz po­li­ti­ke. Na­pu­šta ovu fu­n­k­ci­ju sa vi­so­kom po­dr­škom gra­đa­na, ko­ju tre­nu­t­no ne­ma ni­ko od nje­nih po­te­n­ci­jal­nih na­sled­ni­ka.

Dru­ga zna­ča­j­na pro­me­na je što na­j­du­go­ve­č­ni­ju ka­n­ce­la­r­ku ne­će na­sle­di­ti njen ko­le­ga iz Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ske uni­je Ne­ma­č­ke (CDU), već iz ko­n­ku­ren­t­ske So­ci­ja­l­de­mo­krat­ske par­ti­je Ne­ma­č­ke (SPD). Po tre­nu­t­nim an­ke­ta­ma, ubed­lji­vi fa­vo­rit za ka­n­ce­la­r­sko me­sto je so­ci­ja­l­de­mo­krat­ski vi­ce­ka­n­ce­lar i mi­ni­star fi­nan­si­ja Olaf Šo­lc. Iza nje­ga je de­mo­hri­šća­nin Ar­min La­šet, ko­ji zna­ča­j­no zaos­ta­je po ste­pe­nu po­dr­ške. Na­j­ve­ća pro­me­na, bez di­le­me, bi­će ta da će bu­du­ću vla­du po­sle pred­sto­je­ćih izbo­ra či­ni­ti čak tri par­ti­je. Ova si­tua­ci­ja se ni­je de­si­la još od pr­vih po­sle­rat­nih vla­da Ko­n­ra­da Ade­naue­ra i po­sle­di­ca je rav­no­me­r­ne po­de­le gla­so­va iz­me­đu vi­še stra­na­ka.

Ne­ma­č­ki bi­ra­či da­nas ne ko­n­cen­tri­šu svo­je gla­so­ve na ne­ko­li­ko ve­li­kih par­ti­ja. Ak­tue­l­ni fa­vo­rit za ka­n­ce­la­r­sko me­sto, so­ci­ja­l­de­mo­kra­ta Olaf Šo­lc, ima­će te­žak za­da­tak na­kon izbo­ra 26. se­p­te­m­bra. U ne­ma­č­kom Bu­n­de­sta­gu će se na­ći čak še­st par­ti­ja, tri sa le­vi­ce i tri sa de­sni­ce. Ma­te­ma­ti­č­ki gle­da­no, za fu­n­k­cio­nal­nu ve­ći­nu bi­će neo­p­hod­ne na­j­ma­nje tri stran­ke. Za­hva­lju­ju­ći usi­t­nje­ni­joj po­dr­šci i ma­nj­ku že­lje da se vla­da sa­sta­vlja sa le­vim (Le­vi­com) ili de­snim po­pu­li­sti­ma (Al­te­r­na­ti­vom za Ne­ma­č­ku), na vla­sti će­mo po­no­vo ima­ti ko­m­bi­na­ci­ju le­vih i de­snih stra­na­ka. Po­je­di­ni stru­č­nja­ci ne­re­t­ko ta­kve koa­li­ci­je na­zi­va­ju „ga­ran­tom sta­bi­l­nos­ti u te­škim mo­men­ti­ma“, ali u Ne­ma­č­koj su one već pos­ta­le pra­vi­lo.

Pret­hod­ne dve vla­de bi­le su vla­de ta­ko­zva­ne ve­li­ke koa­li­ci­je, ko­ju su či­ni­le dve na­j­ja­če par­ti­je, de­sni CDU i le­vi SPD. Vla­da­ju­ća koa­li­ci­ja pr­ve vla­de An­ge­le Me­r­kel ta­ko­đe je bi­la u ovom sa­sta­vu. Dok su u ra­ni­jim de­ce­ni­ja­ma ove koa­li­ci­je bi­le re­t­kost, da­nas su pos­ta­le pra­vi­lo, što je do­ve­lo do re­la­ti­vi­za­ci­je po­li­ti­č­kih ra­zli­ka. CDU i SPD su se go­to­vo pro­gra­m­ski sto­pi­li, što ni za jed­nu ni za dru­gu stran­ku ni­je pri­rod­no. To je stvo­ri­lo zbu­nje­nost kod bi­ra­ča.

Stran­ke su pos­ta­le sli­č­ne, ia­ko je jed­na na le­vi­ci, a dru­ga na de­sni­ci. Vla­de Ge­r­ha­r­da Šre­de­ra, iz­me­đu so­ci­ja­l­de­mo­kra­ta i Ze­le­nih, ili na­j­če­šće vla­de de­mo­hri­šća­na i de­sno li­be­ral­nog FDP, pred­sta­vlja­le su ideo­lo­ški lo­gi­č­ne i ko­m­pa­ti­bi­l­ne koa­li­ci­je. U pret­hod­nih 15 go­di­na se ova gra­ni­ca sta­nji­la i de­lu­je da će usko­ro ne­sta­ti.

Na­kon ovih izbo­ra, mo­že­mo oče­ki­va­ti sli­čan sce­na­rio. Izve­sno je da će sto­žer no­ve vla­de bi­ti SPD, sa par­t­ne­ri­ma iz Ze­le­nih i de­sno li­be­ral­nog FDP Kri­sti­ja­na Li­n­d­ne­ra. Ova tzv. se­ma­for koa­li­ci­ja (na­zva­na po bo­ja­ma tri stran­ke), pred­sta­vlja­la bi ta­ko­đe me­ša­vi­nu le­vih par­ti­ja (SDP i Ze­le­ni) sa de­snom stran­kom (FDP). Ta­kva vla­da bi bi­la ne­što bli­ža Ame­ri­ci, a ne­što da­lja od Ru­si­je i Ki­ne. Dru­ga op­ci­ja je vla­st sa Ze­le­ni­ma i ne­po­pu­lar­nom Le­vi­com, ali ona je sko­ro ne­mo­gu­ća zbog sta­vo­va dru­ge par­ti­je pre­ma NA­TO i EU.

Na kra­ju, po­sle 16 go­di­na ne­pre­ki­d­ne vla­sti, Šo­lc će po­sla­ti de­mo­hri­šća­ne u opo­zi­ci­ju, ali na­sle­đe An­ge­le Me­r­kel sa ideo­lo­ški ko­n­fu­znim vla­da­ma do­bi­će svoj još slo­že­ni­ji na­sta­vak.