Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Kontrapeticija
Foto: Marina Lopičić

KOLUMNA

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Kontrapeticija

Lični stav

Grdno je ibretenije nastalo kad se po Euromahali i Krugovima Dvojke pronela crna vest da je Dragan Vasiljković, a. k. a. kapetan Dragan - koji baš ne želi u ropotarnicu istorije - pokrenuo potpisivanje peticije za oslobođenje Zvezdana Jovanovića, osuđenog ubice Zorana Ðinđića.

Iako se na istu vest pripovraćalo i mojoj neznatnosti, nisam mogao a da (po ko zna koji put) ne popizdim zbog pasivnosti uzibrećenog dela javnosti. Da li uzibrećena javnost - zapitao sam se - smatra da će se capatain postideti, pa dići ruke od peticije. I zašto uzibrećena javnost - pomislio sam potom - ne uzvrati kontrapeticijom, recimo akcijom sakupljanja potpisa da Koštunica dr Vojislav bude stražarno sproveden kod javne tužibabe da bi, sa desetak godina zakašnjenja, dao izjavu na okolnosti zavere za ubistvo Zorana Ðinđića.

Jeste, graknuće Krugovi Dvojke, ali za razliku od naših peticija (koje, inače, ne postoje), „njihove“ peticije imaju efekta. Pa zar - pitaće me Euromahala - i Koštunica nije eskivirao saslušanje upravo zahvaljujući peticiji „patriotskih intelektualaca“.

Neće biti tako. Peticije imaju jedva malo veću političku težinu od mindžinog dima. Qwrz bi moj Koštunica eskivirao saslušanje da je „tamo gde treba“ - a tada je „tamo gde treba“ bilo kod JexS-a Tadića - bilo političke volje (i muda) da se Referendumski Lopov privede u Tužibapstvo.

Ali, eto, volje nije bilo. Da je bilo, možda bi danas bio ono što se gospodi babama vekovima snilo - a za šta dupetom nisu mrdnuli - i možda bi Zvekiju Jovanoviću, koji je bio samo pucač, društvo u mardelju pravila još neka divna stvorenja, među kojima ima popriličan broj odlikovanih ordenom Sv. Save.

Idemo dalje. Kao da nam je malo bio jedan Koštunica, Boškić Obradović je onomad obznanio da „nam“ je - ukoliko hoćemo da strmopizdimo Vučića - potreban još jedan, novi. Pritom je, skroman kakvim ga je bog stvorio, Boškić kao novog Koštunicu preporučio svoju malenkost.

Čudo je animistički mimetizam. Boškić verovatno ovako konta: Koštunica je pobedio Miloševića, šta onda meni, kao Novom Koštunici, stoji na putu da pobedim Vučića. Teoretski ništa, fakat, ali u praksisu ima određenih prepreka koje bi se mogle pokazati nesavladivim.

Evo tih prepreka. 1. Boškić nema „visinu“ za Koštunicu. Nije lenj. Naprotiv, hiperaktivan je, i to uglavnom na svoju štetu. Prepreka 2. Možda najveća: Boškić nije vlažni san bankarskih činovnica, usedelica i medicinskih sestara. Prepreka 3. Nije rodom iz Krugova Dvojke. Prepreka 4. Boškiću nisu „tamo gde treba“ - znate na koje tamo „gde treba“ mislim - stavili muda u procijep. I - last but not least - iz napred navedenog se vidi da Boškić nema živaca da dvadeset godina sedi u mutlaku, gladi mačku po leđima i strpljivo čeka da mu „tamo gde treba“ pobedi Miloševića, pardon Vučića.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track