Prošlonedeljna serija sastanaka o odnosima između Rusije i Zapada nije smanjila jaz između dve strane i pomerila stvari nabolje. Susreti su usledili usled zabrinutosti SAD i EU zbog moguće invazije Rusije na Ukrajinu. Krajem prošle godine Rusija je počela s gomilanjem trupa duž granice sa Ukrajinom, zbog čega su SAD upozorile zapadne saveznike da Moskva planira neposredan napad.
Rusija zahteva od SAD i NATO čvrste garancije da Ukrajina, Gruzija i šest republika bivšeg SSSR nikad neće ući u Alijansu i da se na tim teritorijama neće razmeštati oružje i izvoditi vežbe. SAD su odbacile te zahteve, ali su poručile da su spremne da razgovaraju o kontroli naoružanja, raspoređivanju raketa i merama za izgradnju poverenja.
Pregovori su počeli u ponedeljak u Ženevi, bilateralnim razgovorom između zamenice američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Rjapkova. Posle sastanka saopšteno je da Rusija ne planira da izvrši invaziju na Ukrajinu i da su se dve strane složile da ulože dodatne napore da se tenzije obuzdaju.
U sredu, u drugoj fazi pregovora u Beču, sastali su se još jedan zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara Vendi Šerman. Nakon razgovora obe strane su navele da postoje „duboke“ i „fundamentalne“ razlike. Treći susret odigrao se u četvrtak na samitu OEBS u Beču, ali ni tu nije ostvaren nikakav napredak. Američki ambasador pri OEBS Majkl Karpenter je, posle skupa, rekao da bi Zapad trebalo da se pripremi za moguću eskalaciju tenzija s Moskvom.
Njegov kolega Aleksandar Lukaševič je poručio da će, ukoliko Moskva ne dobije konstruktivan odgovor, biti primorani da izvedu odgovarajuće zaključke i preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurali stratešku ravnotežu i eliminisali neprihvatljive pretnje po nacionalnu bezbednost.
U Francuskom gradu Brestu ministri odbrane i spoljnih poslova EU su istakli da bi invazija Rusije na Ukrajinu izazvala oštre sankcije i uništila odnose Moskve sa EU. U međuvremenu, švedska vojska je pojačala aktivnosti na ostrvu Gotland u Baltičkom moru usled rastućih tenzija između NATO i Rusije i zbog nedavnog raspoređivanja ruskih desantnih brodova na Baltiku. Najveće švedsko ostrvo je strateški važno. Nalazi se blizu Kalinjingrada, sedišta ruske Baltičke flote. Švedska nije članica NATO, ali ima bliske veze sa Alijansom. Upadljivo je da je, usred ovog diplomatskog nadmetanja, učešće EU izostalo. EU nije imala formalnu ulogu u ovim pregovorima. Isključivanje EU iz razgovora je logično i očekivano jer se EU poslednjih nekoliko godina nalazi u najtežem stanju od svog osnivanja.
Bezuspešno pokušavajući da umanji značaj isključenja EU iz ovih pregovora, nesposobni i diskreditovani šef diplomatije EU Ðozep Borelj je rekao da su Rusi namerno isključili EU iz bilo kakvog učešća, ali su ga SAD uverile da ništa neće biti dogovoreno bez snažne saradnje, koordinacije i učešća EU.
Bio je u pravu američki državni sekretar Entoni Blinken kad je upozorio javnost da ne očekuje previše od diplomatije i da nećemo videti nikakve pomake posle susreta.
NE PROPUSTITE
