Posle izbora načuo sam određene glasine kroz šaputanje nekih partijskih kolega, a u poslednje vreme one su postale sve glasnije, kako sam ja jedan od krivaca za nešto lošiji rezultat stranke na izborima. Razlog je posao kojim se bavim jer, bože moj, sramno je da kao advokat branim osumnjičene za krivična dela.
Valjda da sam lekar trebalo bi da me bude sramota ako bih nekog operisao ili ga primio na pregled. Kako god, kriv sam zato što stalno držim slovo o moralu, a eto, sram me bilo, branim kriminalce, i to je najdirektnije uticalo da loše prođemo na izborima. Problem je što branim Aleksandra Jovičića i Dijanu Hrkalović kao bivše funkcionere stranke. Zapravo, generalno je problem što se uopšte time bavim.
Na stranu što me bukvalno na isti način napada i opozicija.
No, evo prihvatam ovaj vid kritike. U pravu ste, gospodo. Sram me bilo što se bavim poslom za koji sam se školovao. Sram me bilo što nisam kupio diplomu i što sam učio. Sram me bilo što ne zidam zgradurine i ne pravim kombinacije. Sram me bilo jer ne zastupam nijedno državno i javno preduzeće. Sram me bilo što se za sve vreme vlasti nisam iz roditeljskog stana preselio na Dedinje, nisam otišao u Beograd na vodi, K distrikt ili neku sličnu lokaciju. Sram me bilo jer se ne borim za stranku.
Sram me bilo što verovatno nikada ništa nisam doprineo Srpskoj naprednoj stranci, jer sam se uvek skrivao i nisam smeo da se bilo kom ko nas je napadao suprotstavim, a samo sam čekao da se uvalim u fotelju, kako inače dolikuje meni kao interždžiji. Sram me bilo što nikada nijedan udarac u političkom smislu nisam dobio braneći stranku, dok ste vi tako hrabro jurišali golim grudima na bajonete.
Sram me bilo za mnogo toga i slažem se s vama da sam najveći krivac za naš nešto lošiji rezultat. Posebno sam kriv jer sam u kampanji imao gotovo sto televizijskih nastupa, što je loše uticalo na naš rezultat, jer me narod mrzi iz dna duše. Bilo bi bolje da ste se vi makar negde pojavili i tada bismo dobili eksploziju u procentima.
Otuda, ovim putem vama najiskrenije želim da zahvalim na vašoj kritici. Želim i da vam se najiskrenije izvinim zato što sam vam toliku štetu naneo na izborima, jer bez mene biste sigurno slavili ubedljivu pobedu. Shvatio sam koliko sam štete stranci naneo i koliko sam pogrešio. Na greškama se uči i ja vas molim da mi oprostite.
Elem, uvidevši svoje greške, odlučio sam da vam više ne smetam. Između advokature i politike, ako već moram da biram, a vidim da i vi, kao i vrla nam opozicija, stalno potencirate da bi trebalo da izaberem, svakako biram advokaturu. Što se politike tiče, ne zanima me. Jeste da vam neke druge kolege nisu smetale do sada, ali nije ni važno. Na mom primeru se vidi sav nemoral koji posao kojim se bavim ispoljava ka široj javnosti i drago mi je da ste mi na to ukazali. Nemoralno je što sam ujedno i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mada to nije smetalo do sada kada su neke druge kolege advokati isto bili. Neka i tu budem primer pokazne vežbe o nemoralu.
Elem, dragi moji „saborci“, zaista sam shvatio da nisam dostojan da se borim za neku bolju Srbiju. Tako nemoralan čovek kao što sam ja jednostavno mora da bude obeležen kao zlikovac, a ne da širi slovo o moralu. Da ne govorim da nisam dostojan vašeg društva, jer jako je teško da ja ovako nemoralan budem rame uz rame s vama koji pucate od morala. Eto, uspeo sam da me bar tri četvrtine vlasti sa sve opozicijom napadne po istom osnovu. Priznajem, sve po zasluzi.
Živi mi bili, dragi „saborci“.
NE PROPUSTITE
