Srbi su narod neopterećen istorijom i tradicijom, naprotiv - njihova otvorenost za ideje koje dolaze iz evropskih centara apsolutna je. Upadljiva je njihova spremnost na saradnju u sprovođenju agende liberalne politike i pri tome ne pokazuju nikakve rezerve. I što je vrlo važno, za to ne traže ustupke - njihova se dobra volja može kupiti obećanjima i minimalnim znacima pažnje.
Šta je ovo, građani i građanke? Da l’ je naučna fantastika il’ je greška teška?
Nije ovo ni naučna fantastika, niti greška teška, već pismo kakvo je napisao (ili kakvo je mogao da napiše) ambasador neke evropske zemlje posle razgovora s bilo kojim vođstvom srpske opozicione strančice. Recimo, s vođstvom PSG.
Kako „šta je PSG“?
To je Pokret slobodnih građana. Ona partija koju bije glas da zbog nekog prokletstva nema sreće s vođama: prvi je bio Saša Janković, ali je njega uhvatio grč u Beču. Nasledio ga je Sergej Trifunović, kome je to bila jedna od najgorih uloga u karijeri, da bi PSG sada vodio Pavle Grbović, dečko koji obećava.
Kako „kako obećava“?
Obećava kao model za peškire, kao verenik, kao političar...
Prvo i drugo su privatne stvari, znamo samo onoliko koliko je on sam iznosio u javnost, a što se politike tiče, daleko će dogurati.
Kako znamo?
Znamo jer mu moral i principi svakako neće smetati.
Sredinom maja liberalne stranke iz jugoistočne Evrope na sastanku u Sarajevu glasale su o prijemu Demokratske partije Kosova, čiji je osnivač Hašim Tači, u njihovo udruženje.
Ovome se oštro usprotivila srpska Nova stranka:
- Smatramo da organizacijama čiji su osnivači ratni zločinci nije mesto u liberalnim organizacijama, već na smetlištu istorije - poručili su i iščlanili se iz udruženja.
A šta je uradio Pokret slobodnih građana, takođe član?
Glasali su „za“.
Odluka je, naravno, tužna, ali je objašnjenje urnebesno smešno.
- Podržao sam njihovo članstvo nakon što sam dobio garancije da će oni potpuno promeniti politiku u duhu evropskih liberalnih vrednosti, pomirenja u regionu, a pre svega u odnosu prema Srbima sa Kosova - dao je izjavu mrtav ozbiljan Natan Albahari, internacionalni sekretar PSG, kome nego Danasu.
Hašim Tači, osnivač partije koja je obećala („dala čvrste garancije“) da će se promeniti, u to se vreme nalazio 1.720 kilometara severoistočno od Sarajeva - u Hagu. Sudi mu se po optužnici „za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na više od stotinu Srba, Albanaca i Roma na teritoriji Kosova i severne Albanije tokom 1998. i 1999. godine“.
Kako PSG to nije znao?
PSG je to znao.
Ali nekome je u Evropi palo na pamet da zabeleži rezultate u radu na „pomirenju u regionu“ i Grbovića izvukao iz fioke.
- Hajde da se pomiriš sa Tačijem!
- Važi. Koliko puta treba da ga poljubim?
Svršeno... Dečko je obećao, i izvršio obećano.
Kakve li su „čvrste garancije“ njemu date?
Ili radi na obećanja...
N. N.
NE PROPUSTITE
