Za razliku od Joanikijevog vozdviženija na tron Sv. Petra Cetinjskog koje je izvršeno desantom na Cetinje - umal, grešna mi duša, ne napisah „Drvar“ - velepotpisivanje takozvanog Temeljnog ugovora između CG i SPC obavljeno je - na prepad, u potaji, daleko od očiju javnosti.
Ako je verovati crnogorskim medijima, Porfirije i svita su na svetotajinsko mesto potpisivanja došli na način koji se u međunarodnom pravu zove Illegal Entry, što će reći da nisu prošli pasošku kontrolu, nego onako, s neba pa u rebra, ko biva... Kao svoji na svoje. Koji će nama qwrz pasoš.
Što malčice derogira Porfirijevu postpotpisnu izjavu da će SPC strogo poštovati ustav i zakone CG, kao što ih poštuje svugde, cinik bi rekao - svugde gde mora. Stvar je, dakle, završena. Ukoliko SPC-ova „tvrda struja“ ne proglasi ugovor nevalidnim jer je drugi potpisnik bio „nekrst“ Abazović. Blaženopočivši otac Temeljnog ugovora, Amfilohije, upravo je tako zvao Albance i muslimane - „nekrsti“. Ne bi njemu majci neki Sejdo bio supotpisnik.
Svojevremeno sam pizdeo zbog toga, ulazio čak i u žustre prepirke, ali mi je s vremenom postajalo sve jasnije zašto Grci pravoslavne Slovene, na čelu sa nama, zovu - „nedokršteni“. No, to je tema za neku drugu priliku. Naša današnja tema je pitanje od 1.000.000.000.000 juana: kako to da srpski crkveni oci, listom doktori teologije, nikada nisu utuvili jednostavan nauk: kako seješ, tako ćeš požnjeti.
Da ne pominjem pitanje od 1.000.000.000.000 grivni: da li su pomenuti doctori serbicusi ikada pojmili (lično čisto sumnjam) šta je - kad ga je stena na kojoj je izgradio crkvu molila za neku ovozemaljsku uslugu - Gospod hteo da kaže Sv. Pavlu kad mu je rekao: „Ne mere, sila moja u slabosti se pokazuje sa svim.“
Između ostalog je hteo da kaže - a nije rekao znajući da je to džaba krečenje - da se slabost ispoljava kroz silu. Gledamo poslednjih meseci kako se strukturna slabost, izanđalost i obesmišljenost ovog sveta ispoljava u ratu. A tek ćemo gledati.
Atavistička kmetsimanovska upornost da se neki crkveni naum ostvari pošto-poto, na silu - ili na prevaru - čak i u situacijama kada se to može postići mirno i na regularan način, nikada ne izađe na dobro.
Crna Gora nije Srbija. Lako bi se, naime, moglo dogoditi da supotpisnik TU Dritan Abazović - koji je iz faze džezve ekspresno prešao u fazu ekspres-lonca, sa amibicijom da pređe u dijalektičku fazu lokomotive - vrlo brzo bude vraćen u fazu fildžana, a da sledeća CG vlada jednostavno poništi Ugovor.
I šta onda. Kako šta? Ponovo litije, ponovo naricanja, ponovo pasivna agresija, koja povremeno prelazi u aktivnu. Ali to u suštini i jeste cilj - naravno podsvesni/nesvesni - neoduhovljenih srpskih crkvenih i nacionalističkh kulturnih elita (gorih od rulje): neprestano pokušavati da se nezaustavivo narastanje slabosti prevaziđe silom. Škola komunističkog jahanja - kroz koju su prošle i srpska crkva i srpsko društvo - završena je sa - nedovoljan 1. Što znači da će i crkva i društvo ponoviti razred.
NE PROPUSTITE
