Najnovije vesti

MILOVAN JOVANOVIĆ: Putinov ruski rulet
Foto: Privatna Arhiva

STAV

MILOVAN JOVANOVIĆ: Putinov ruski rulet

Lični stav

Vojni neuspesi u Ukrajini naterali su predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da, prvi put posle Drugog svetskog rata, proglasi delimičnu vojnu mobilizaciju. Šef Kremlja je i zapretio Zapadu upotrebom nuklearnog oružja u slučaju da teritorijalni integritet Ruske Federacije bude ugrožen.

Paralelno s tim, proruski zvaničnici najavili su referendume od 23. do 27. septembra u pokrajinama Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje, koje je Putin odobrio.

Lideri G7 i Turske osudili su održavanje referenduma nazivajući ga lažnim, nezakonitim i nelegalnim.

Moskva je bezočno zatražila od Kijeva da se, u vreme referenduma, Ukrajina pridržava prekida vatre kako bi građani bili u prilici da slobodno izraze svoju volju.

Delimična mobilizacija i referendum pokazatelji su Putinovog besa, slabosti, ali i priznanja da se situacija na terenu ne odvija onako kako je planirao.

Cilj referenduma je pripajanje ukrajinskih pokrajina Rusiji, ali i taktički potez Kremlja. Moskva bi nastavak borbe Ukrajine za oslobađanje ovih okupiranih delova smatrala agresijom uperenom protiv sebe. U tom slučaju Rusija ima pravo da se brani svim raspoloživim sredstvima, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja. Ruski vođa želi aneksijom da pošalje poruku Zapadu da je uspeo da ostvari svoje ciljeve. Istovremeno, loptu prebacuje Zapadu, koji prema njegovom mišljenju treba da spreči i zaustavi dalje ukrajinske napade na Rusiju.

Vladimir Putin se na ove poteze, između ostalog, odlučio i zbog neuspešne posete Uzbekistanu, gde je prisustvovao samitu Šangajske organizacije za saradnju (SOC). Tamo je očekivao podršku, pre svega, kineskog predsednika Si Ðinpinga i indijskog premijera Narendre Modija. Ne samo da su bili suzdržani prema njemu već su obojica imala mnogo neugodnih pitanja u vezi sa aktuelnom situacijom u Ukrajini.

Indijski premijer Modi je otišao i korak dalje poručivši mu da ovo nije vreme ratova nego demokratije, diplomatije i dijaloga. Putina je to stavilo u vrlo neprijatnu situaciju jer se pred njima morao pravdati, što mu svakako nije odgovaralo ni prijalo.

U Samarkandu se jasno videlo da Rusija gubi poziciju velike sile. Čak su i oni koje Moskva smatra svojim saveznicima (Kina, Turska i Indija) postali više nego obazrivi.

Ruski lider se iz Samarkanda vratio vrlo ljut i nezadovoljan.

Pokušavajući nekako da povrati poziciju koju svakim danom gubi na globalnoj sceni, on je sramno optužio Kijev da ratom želi da ostvari svoje ciljeve, dok je Moskva u stvari ta koja je spremna na pregovore. Dodao je i da njegova zemlja još nije ni počela ratovati te da Ukrajinci ne žele pregovarati, pa je Rusija prinuđena da nastavi s ratom. Iz Kijeva su poručili da od diplomatskog rešenja neće biti ništa ako Rusija stvarno anektira ukrajinske teritorije.

Putin sve više zaoštrava situaciju, ali je pitanje kako će sada na sve ovo reagovati javnost u Rusiji, koja je do sada verovala da se rat odvija daleko od njih i da oni s tim nemaju nikakve veze.

Nakon proglašenja mobilizacije došlo je do novog talasa migracije iz Rusije, što će predstavljati dodatni problem i za Evropu. U narednom periodu uslediće eskalacija rata.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track