Najnovije vesti

MILOVAN JOVANOVIĆ: Unutrašnji problemi gutaju Latinsku Ameriku
Foto: Privatna Arhiva

MILOVAN JOVANOVIĆ: Unutrašnji problemi gutaju Latinsku Ameriku

Lični stav

Najnovija previranja u Latinskoj Americi velikim delom uzrokovana su ruskom agresijom na Ukrajinu i globalnim fenomenom inflacije. Latinoameričke demokratije ispoljile su svoje slabosti. Salvador, Gvatemala i Meksiko su zahvaćeni demokratskom regresijom, a Brazil je bio na istom putu pre nego što su birači u oktobru zbacili desničarskog populistu Jaira Bolsonara. Početkom godine nemiri su zapljusnuli Brazil, Peru i Boliviju. Situacija u Ekvadoru, Panami i Argentini posle letošnjih protesta nije se popravila. Mnogi su zabrinuti da bi sve to moglo da dovede do ponavljanja istorije, tzv. izgubljene decenije Latinske Amerike osamdesetih godina prošlog veka. Nekoliko dana nakon što je predsednik Lula položio zakletvu, u Braziliji je 8. januara izbio haos. Varvarski napadi na Kongres, Vrhovni sud i predsedničku palatu, koje su počinile najekstremnije pristalice bivšeg predsednika Bolsonara, poređeni su sa invazijom na Kapitol Hil u SAD 6. januara 2021. godine. Nova administracija je obećala radikalnu promenu političkog pravca, zbog čega će se nesumnjivo suočiti sa žestokim otporom onih koji su nezadovoljni povratkom levice i tesnom pobedom Lule na predsedničkim izborima. Vlasti su preduzele mere za uspostavljanje reda, ali ne mogu da izbrišu činjenicu da je Brazil i dalje u velikoj meri polarizovana zemlja.

U Peruu se nastavljaju protesti otkako je sprečen pokušaj predsednika Pedra Kastilja da raspusti Kongres. U pokušaju da uguši nemire, nova vlada je proglasila vanredno stanje suspendujući sva prava na okupljanje. To, međutim, nije zaustavilo sukobe između policije i demonstranata. Mase nastavljaju da izlaze na ulice tražeći hitne izbore i ostavku Dine Boluarte, nove predsednice, koja je stupila na dužnost nakon hapšenja Kastilja. Stalna kriza potresa i Venecuelu. Predsednički izbori koji slede 2024. mogli bi rezultirati padom predsednika Madura bez obzira na to što je opozicija razjedinjena. Po mišljenju mnogih, Maduro je upropastio ekonomiju te zemlje. Inflacija je rekordno visoka, a od 2015. godine zemlju je zbog kraha privrede napustilo sedam miliona ljudi.

U Boliviji desni aktivisti i dalje protestuju zbog hapšenja Luisa Fernanda Kamača, guvernera provincije Santa Kruz. Njega vlast optužuje za sudelovanje u nemirima 2019, koji su doveli do pada Eva Moralesa, jednog od najuticajnijih političara latinoameričke levice. U međuvremenu, na vlast su se vratili Moralesovi saveznici, a konzervativac Kamačo uhapšen je krajem decembra. Režim predsednika Ortege nastavlja program represije u Nikaragvi. Predsednik Kolumbije Gustavo Petro suočava se sa velikim poteškoćama u uspostavljanju dugotrajnog primirja sa gerilskim grupama kao što je ELN (Nacionalna oslobodilačka armija), odlažući tako mirovni plan.

Argentina se, takođe, bori s nizom političkih i ekonomskih problema. Najmoćnija političarka zemlje, potpredsednica Kristina Kiršner osuđena je zbog korupcije na šest godina zatvora. Pošto se žalila na presudu, ceo proces će se odužiti, a za to vreme će ona ostati i na slobodi i na funkciji. Aktuelni predsednik Fernandez najavio je da će se ponovo kandidovati na izborima u oktobru ove godine. Ostaje pitanje da li će dobiti podršku svoje koalicije, koja se raspada.

Na političke i društvene prilike Latinske Amerike umnogome će uticati politika Bele kuće. S obzirom na to kako je počela 2023. godina, Latinsku Ameriku čeka još jedna politički izazovna godina.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track