Sledi komentar na priču o dva krsta, jednom crnogorskom, drugom srpskom - cinik bi rekao krstu „sa tri prsta“ - koju sam pročitao u zvaničnom organu europalanke, takozvanoj Novoj. Priča počinje tako što je Novin novindžija ustvrdio da je „ogrlica žene Mila Đukanovića napravila haos“ - kakav, gde, nije precizirano - i da je „izazvala pravu lavinu na društvenim mrežama“.
Novindžija nadalje piskara - a Gutenberg se okreće u grobu - da se Lidija Đukanović pojavila na nekom predizbornom skupu sa ogrlicom Cartier, koju je Novin priučeni juvelir procenio na „oko 16.000 evra, u zavisnosti od sajtova s kojih se poručuje“.
Tu bi priči bio kraj i svima bi bilo jasno da će - zbog krivičnog dela supružanskog nošenja Cartierove ogrlice - Milo Đukanović izgubiti od Šešeljevog i Novinog favorita Milatovića (koji će nam uskoro zatrebati) samo da novindžija nije iskopao i javnosti podastro podatak da Novak Đoković oko vrata nosi - drveni krst.
Potom je usledilo Novino naravoučenije: Lidija Đukanović si može priuštiti dijamantski krst zato što Đukanoviću imaju „više para od Đokovića“. Nemam blagu predstavu s koliko para raspolažu Đukanovići i Đokovići, ali osnovano sumnjam da obe porodice mogu sebi priuštiti skupoceni nakit. E sad, hoće li to biti dijamantski ili drveni krst, stvar je porodičnog ukusa - u krajnjoj instanci finansijskih policija - ali nipošto nije stvar Novinog novindžiluka napravljenog gladnim qwrzem.
Neće se ovo društvo izvući iz endemske bede sve dok se ne kurtališe bedničkog načina razmišljanja i traćenja vremena na monitoring tuđih satova, ogrlica i imovine, umesto dizanja dupeta i prilježnog rada na popravljanju sopstvenog imovnog stanja. A kad će to biti? Ne znam. Pitajte Đeknu.
Šesnaest hiljada evra zvuči kao baš velika suma, ali to je u suštini protivvrednost 10.000 sendviča (po povoljnoj nabavnoj ceni, ima i skupljih). Javni pravobranioci sirotinje i socijalni pravednici iz Nove mogli bi otići i korak dalje u populizmu i napisati - u stvari me čudi da nisu napisali - da bi se ogrlica od 16.000 evra mogla prodati, za te pare kupiti 10.000 sendviča i nahraniti deset hiljada gladnih usta - umal grešna mi duša ne napisah qwraza - što je tačno, što se svojevremeno i radilo, ali što je samo stvorilo dodatne desetine hiljada gladnih usta.
Isto to, samo malo sofistikovanije i na većoj skali, uradio je i Đukanovićev protivkandidat, Novin favorit Milatović, s tim što nije prodao svoju ogrlicu, nego je kao Robin Hud oteo 50% poreza od države i nahranio dvestotinak hiljada gladnih usta. Bolje božemeprosti nego Isus, koji je sa dva-tri hleba i par riba nahranio pet hiljada ljudi, uz napomenu da su Isusovi ekonomi platili i hlebove i ribu.
Cela poenta je u činjenici da se Nova samoodređuje - i čak na to bućkalo savatava srazmerno brojnu publiku - kao „slobodan“, opozicioni medij, alternativa režimskim tabloidima, koja će - ako bog da pa i mi nađemo Milatovića - i sama postati režimski tabloid.
NE PROPUSTITE
