Upetak i subotu proveo sam više vremena pred televizorom nego za proteklih petnaest godina. U petak je bio celodnevni prenos skupa „Srbija nade“, u subotu takođe celodnevni prenos skupa „Protest protiv nasilja“.
Na oba skupa - obilato zalivana majskom kišom - bacao sam tek poneki pogled, dočim sam mnogo više pažnje obraćao na pravi razlog zbog koga su skupovi upriličeni - dakle, na medijsku prezentaciju, političko analitičarenje i menadžment bipolarnih želja i pozdrava, nada i strahova.
Frapantna činjenica da je RTS - koji interno zovem Nadzemna septička jama u Takovskoj 10 - vest o zbivanjima na „Protestu protiv nasilja“ pustio u prvom minutu udarnog dnevnika, nedvosmisleno je potvrdila da je „Protest protiv nasilja“ autentični vox populi toliko velikog dela populacije da se to naprosto više ne može ignorisati, niti zabašuriti odavno izanđalim dubarama, znate ih napamet, da ne zalazim u detalje.
Ako se opsetimo da je vest da je pucano na Zorana Ðinđića isti taj RTS, tada pod kontrolom demokratskih snaga, objavio dva i po sata nakon što su svi belosvetski televizori objavili da je mrtav, pomak je zapravo epohalan, ali iz toga ne treba izvlačiti prerane (i preterane) optimističke zaključke.
Kad god bih u subotu nakratko svratio na TV Pink, ugledao bih Sarapu, krleta22, mnogostradalnog Dejana Vuka Stankovića i dvojicu predstavnika nove generacije komentatora - cinik bi rekao veštačke neinteligencije - koji su, po svemu sudeći, logorovali u redakciji i posao obavljali u „pampers“ pelenama. Pominjem „pampers“ jer su mi pomenuti delovali nekako usrano.
Sve, međutim, što su napred pomenuti govorili - bar kad bih ja svraćao - moglo se mirne duše izgovoriti na televizorima uređenijih zemalja, što opet ne znači da rečeni nisu naveliko lagali, mastili, kenjali i bulaznili. Ali znate šta, kome nije do laganja, mašćenja, kenjanja i bulažnjenja, taj ne ide na televizor, nego u Univerzitetsku biblioteku.
Matrica se - da ne kažem baš Matrix - dibidus izlizala, ovako dalje više ne ide, sigurno to nije promaklo Visokom Vučiću, koji ima istančan osećaj za trenutak u kome valja okrenuti list. Uostalom, na vlast se i ispentrao tako što mu je JexS Tadić okrenuo list.
Po n-ti put, što rekli kulovi, ponavljam: procesi uljuđivanja i instuticionalizacije Srbije moraju poteći iz SNS iz dva razloga. Razlog 1. zato što su procese bipolarizacije, nedovršenosti i džulovizacije Srbije pokrenuli SNS-ovi preci, drevni radikali. I razlog 2. zato što imaju više nego ubedljivu većinu u takozvanom narodu.
Neverovatno je slepilo ne samo širokih demokratskih masa nego i tzv. demokratskih intelektualaca, koji prave računicu bez krčmara... Ko biva... samo da Vučić ode, posle ćemo lako. Qwrza ćete lako. Vučić, i kad ode, neće otići onako kao što je otišao JexS Tadić, narodnjačka politička filozofija u Srbiji nikada neće biti iskorenjena. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju. Detaljno ću elaborirati.
NE PROPUSTITE
