Nema tog srpskog tirjanina koji pre ili kasnije ne bude strmopižđen - poneki i bukvalno, izbacivanjem leša kroz prozor, kao Aleksandar Obrenović, ali se isto tako nije rodio (i teško da će se roditi) srpski tirjanin koji će strmopizditi srce tame svih srpskih razdora - lokalni mentalitet, Duboku Čaršiju, Kitaj Gorod, Slavski Pojas i „vraćanje Kosova“. Sad se možda pitate zašto ne pominjem Euromahalu i Krugove Dvojke. Evo zašto, što reko Blic: zato što su Euromahala i Krugovi Dvojke predgrađa Duboke Čaršije i Kitaj Goroda iako su pozicionirane u strogom centru. Ako se sad pitate kako je to moguće, znajte da je to zato što mi „možemo i ono što ne možemo, što nam niko ne može ništa i što smo jači od sudbine“.
Duboka Čaršija i njeni lokaliteti su nestrmopizdljivi zato što su iznad države, što nemaju nikakav legitimitet (posledično ni odgovornost), nikakve funkcije, a imaju ogromnu društvenu moć, koju crpu iz manipulisanja lokalnim mentalitetom i „nedavanja Kosova“, na koje, uzgred, većina čaršilija nikad nije kročila. Hoćete možda neki primer iz prakse? Već sam ga podastirao, ali nije zgoreg obnoviti gradivo. Kad je ono neka javna tužibaba stisnula muda da Koštunicu pozove na razgovor „u svojstvu građanina“ i da se „izjasni na okolnosti zavere za ubistvo Zorana Ðinđića“, čaršijski kmet je izdao naređenje „patriotskim intelektualcima“ da pišu peticiju, što su (veštački) intelektualci i učinili.
I šta? Pod pritiskom dibidus privatnih lica, javna tuŽibaba - čitaj država - podavije repić i vuk pojede magarca. (Ovo se stavlja na znanje i ravnanje naricateljima nad „otetom državom“). Ako su naricatelji ovu stvar primili k znanju, idemo dalje.
Zamislimo sledeću situaciju: posle Carstvija Vučićevog na vlast se uspentravaju tri političara kapaciteta Bizmarka, Čerčila i De Gola, odlučna da stanu na put svakom nasilju i da reše sve nagomilane probleme. (Svaki se problem može rešiti kad se hoće, nijedan se ne može rešiti kad se misli da se može i ono što se ne može.) Da li će ta trojica uspeti u naumu? Oće qwrz. Biće dobro ako u konačnici izvuku žive glave.
Ovako bi to išlo. Ne bi ta trojica čestito ni zasela na vlast, a iz Duboke Čaršije bi stale da pljušte optužbe za izdaju Kosova, antisrpsko delovanje i bla, bla, bla. Dobro, de, to je u opisu čaršijskog radnog mesta, pitanje je: da li bi Euromahala i Krugovi Dvojke podržali srpske Bizmarke, Čerčile i De Golove. Odgovor je: bi qwrz. A zašto bi qwrz? Osim uobičajenih razloga zbog koji se hoće qwrz, Euromahala i Krugovi Dvojke bi se vrlo brzo pridružili pljuvačkom horu Duboke Čaršije i Slavskog Pojasa - već su to učinili dve hiljade druge i treće - zato što srpski Bizmarci, Čerčili i De Golovi ne bi bili u stanju da im u roku od pola godine reše sve privatne probleme i obezbede blagostanje, a da oni pritom ne mrdnu dupetom.
Drug Tito je svojevremeno rekao: „Sa optimizmom možemo gledati na buduči razvoj“ - a ja se pitam da li je još živ velikosrbin koji mu je napisao tu parolu.
NE PROPUSTITE
