Općepoznato je da Srbe sve, svuda i bez obzira na „boju“ pomno zanima kako nas drugi vide, da li nas hvale ili kude i šta o nama pišu.
Evo, recimo, šta je jedan Francuz napisao o nama: „U naciji koja u kratkim razdobljima menja poglavare, shvatanja i zakone ljudi naposletku zavole promene i naviknu se na to da se sve promene vrše brzo i putem sile; oni tada prirodno počnu prezirati forme čiju nemoć svakodnevno vide.“
Jeste li prepoznali foto-robot Srbije? Jelda da je sve na spisku, da ne kažem baš po spisku. Jeste. Ali nije sve kako izgleda. Autor gornjeg foto-robota Srbije, Aleksis de Tokvil, nije opisivao stanje u Srbiji i nije ga pisao prošlog meseca, nego 1840. godine, dakle u revolucionarno i postrevolucionarno vreme, u kome je bilo vazdan nacija koje su u kratkom vremenu menjale poglavare, shvatanja i zakone i naposletku zavolele promene i navikle se da se sve promene vrše „brzo i putem sile“.
Od tada naovamo proteklo je mnogo vode evropskim rekama i u svim evropskim zemljama se izdogađalo mnogo promena poglavara, shvatanja i zakona, ali je - svuda osim u Srbiji - bivalo i podugačkih perioda stabilnosti i prosperiteta. Samo smo mi - sa izuzetkom prisilne socijalističke pauze od 40 godina - ostali dosledni ubrzanom menjanju poglavara, shvatanja i zakona, i to toliko dosledni da praktično nema poglavara, shvatanja i zakona koje nismo promenili, da bi se na kraju pokazalo da suštinski ništa nismo promenili.
Tokom ta dva veka tih manijakalnih promena samo su se dva puta - i to vrlo nakratko - pojavile koliko-toliko organizovane političke stranke koje su se zapitale da možda ne bi trebalo promeniti još ponešto osim vladara. Lider prve od tih stranaka Milan Piroćanac izvukao je živu glavu, što se ne može reći za sedamdeset četvoricu članova njegove stranke koji su izginuli u „narodom odisaju“.
Lider druge stranke koja beše naumila da promeni još ponešto osim vladara - Zoran Đinđić - nije izvukao živu glavu, članovi njegov stranke jesu, eno nekih od istaknutijih pod skutima novog Visokog Vladara.
Šta bi to trebalo promeniti? Praktično ništa. Ali valjalo bi PRIMENITI mnogo toga što već postoji, samo što niko za to ne daje ni pet para. Mislim na striktnu primenu zakona, uredbi, regulacija i što je moguće striktnije političko manevrisanje unutar ustavom iscrtanih granica.
Na prvi pogled - ništa lakše. Već na drugi pogled - ništa teže. A zašto kad bi tako svima bilo bolje? Iz više razloga. Razlog prvi: zbog loše navike. Naviklo se tokom vekova na brze promene, drljavost, improvizacije i prezir prema formama, a znamo da je navika druga priroda.
Razlog drugi: svaka od polovina bipolarno poremećene Srbije žarko želi da, kad se domogne vlasti, onoj drugoj polovini bude gore, a ne da svima bude bolje. Priče o bratstvu i jedinstvu - koja je sada u ropotarnici istorije - i priča o aktuelnom srpstvu, čekićstvu i jedinstvu Srba, čekićstvu svih i svuda, najobičniji je qwrz od ovce. Ima li naša današnja kolumna naravoučenije? Ima: jebite se kako znate i umete.
VUČIĆ SA DIREKTOROM MAĐARSKE POLICIJE: Poslao najsrdačnije pozdrave mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, iskrenom prijatelju Srbije (FOTO)