Juče, u svetu neđelju, završen je - ako je završen - veliki kontraskup pod sloganom „Ne damo Srbiju“, koji je trebalo da pokaže ko ima veću podršku u takozvanom narodu - Heliogabal bi rekao ko ima veći qwrc pred narodom - da li Visoko Mesto ili protestna studentarija i njeni navijači.
Već u petak su na gumnu ispred i oko Kozačke skupštine razapeti protestni čadori i raspaljeni roštilji na kojima se, u pretposlednju nedelju uskršnjeg posta, peklo toliko pljeskavica i kobasica da sam pomislio da će pravoslavni mitropolit bački (ime i prezime poznato redakciji) izdati fatvu o zabrani skupa, kao što je onomad zabranio neku kobasicijadu. Međutim, strelica nije bila odapeta iz Novog Sada. Bački je, izgleda, organizatore i učesnike skupa „razrešio“ posta.
Kao što znate, moja neznatnost popreko gleda na masovne skupove koji se ne upriličavaju s jakim razlogom - poput npr. onih zbog izbornih krađa iz devedesetih - nego čisto radi demonstracije pasivno-agresivne sile. A oba recentna skupa - i onaj od 15. marta i ovaj od juče - upravo su bili to. Cilj onog od 15. je bio da protestnom masovnošću od Visokog Mesta iznudi neke ustupke, cilj jučerašnjeg kontraprotesta bio je slanje jake Visoke Poruke, sledeće sadržine: „Ne dam ništa, pogotovo ne ekspertsku vladu, i ništa neću da menjam.“
Nakon što je (nepoznatoj adresi) saopštio listu Visokih Zahteva, Vučić je proglasio fajront Obojene revolucije, što je lakše reći nego pozavršavati fajrontske radnje, tj. isponaplaćivati poslednje ture i pogasiti kafanska svetla. Tekući, naime, protesti nisu od sorte „stop krvavim košuljama“ ili „#1 od 5.000.000“, indukovani od strane opozicije bez jakog povoda i sa samo jednom tačkom programa: uspentrati se na vlast. Tekući protesti su poput prirodne pojave, proistekli su iz akumuliranog nezadovoljstva velikog broja građana/ki i ako se u jednom trenutku i primire, neće proći mnogo vremena pre nego što ponovi izbiju na površinu.
Ako ponovo eruptiraju bez političkog programa i političkog cilja, što je bio slučaj s tekućim, proći će kao tekući, završiće po sili prvog zakona političke termodinamike, koji glasi - koliko god (numerički) velika društvena energija bila „angažovana“, ako se ne upotrebi za (društveno) koristan rad, završi u entropiji - još jednim masovnim skupom i kontraskupom.
Kao što sam ovde višekratno obznanjivao: Vladajući koncept tzv. narodne države - koji je 2022. proslavio stogodišnjicu - istrošen je do kraja, kriza autoriteta je posvemašnja, s tim konceptom i s tom krizom. Nema se kud dalje, što ne znači da se s njim ne može jako dugo tapkati u mestu, uz neprestana prepičkavanja visokog i povremena koškanja niskog intenziteta.
Visoko Mesto očigledno nema nameru da promeni svetonazor i da iskorači iz uhodanog moda - a i zašto bi, dobro mu ide - Visoki pak Oponenti nemaju ideju kojim svetonazorom i kojim modom zameniti postojeći. Koji će, na kraju krajeva, morati biti promenjen. A ka’ će, to pitajte Đeknu.
· Reaguj
"SLOBODNOG ČOVEKA NE MOŽETE DA UPLAŠITE" Vučić pozvao građane na veliki svenarodni sabor u Nišu: Da pokažemo kako pristojna i normalna Srbija funkcioniše