Više od pet meseci slušamo kako su im bitni studentski zahtevi, kako tobože žale nastradale pod nadstrešnicom, kako traže pravdu za stradale. Još na početku čitavog ovog cirkusa pisao sam i govorio, a govorio je i predsednik Vučić, da nikakvi stradali njih ne zanimaju, niti ih zanimaju zahtevi. Sve je od samog starta bila politika, tj. sve je bilo sračunato da se na račun velike tragedije koja nas je zadesila sruši vlast, po mogućstvu i nasilno. Setite se samo kako su odbijali svaku pomisao za dijalog, govorili su predsedniku države, onom ko je u dva navrata pobedio u prvom krugu sa 2,3 miliona glasova, kako nije nadležan, nisu hteli ni da čuju za savetodavni referendum, za vanredne izbore, ucenjivali su besmislenim zahtevima, a sve to jer su se osetili silnima i zato što su pomislili da će im proći revolucija. Pomislili su da je sada šansa, da će blokadom univerziteta i škola da dođu do nasilne smene vlasti, pumpali su i obmanjivali narod pričama da je sve gotovo, tražili su generalni štrajk, da Srbija stane, maltretirali su i fizički napadali članove vladajuće stranke, umislili su da su bogovi koji zemljom hodaju i da im niko ne može ništa. Sve to vreme vlast je ćutala, pendrek na njih nije podignut, a oni su ciljano maltretirali narod, uništavali godine kolegama i đacima, blokirali ulice na neprijavljenim skupovima. Jedna grupa besne omladine koja je sebi dala za pravo da govori u ime svih studenata, ali pod obilatom zaštitom i pokroviteljstvom njihovih univerzitetskih profesora, dekana i rektora, živela je mesece njihove revolucije, koja je počela sa ispumpavanjem 15. marta, kada su imali jedan od najbesmislenijih protesta u istoriji svih protesta. Masu ljudi koju su dovukli u Beograd šetali su od jedne do druge tačke i pokazali su da nemaju ama baš nikakvu viziju, plan, program, šta god. No, ono što su u pozadini radili, a to je kada su konačno shvatili da od obojene revolucije nema ništa i da im je sasvim jasno postalo da su pukli kao bas, a da će se svakako prst konačno upreti ka njima, ka glavnim krivcima, što su ljudima uništili godinu studiranja, dosetili su se da bi ipak mogli na izbore. Sada bi na izbore, i to tako što kroz univerzitet profesori sa studentima blokaderima formiraju političku organizaciju. Ni po jada što to rade, samo je mali problem upravo u tome što to rade preko državnih resursa, koristeći državne zgrade kakve su fakulteti i državne pare koje se za te iste fakultete izdvajaju. Dakle, otimaju od mene, od vas, od svakog i dodatno čine nešto što je zastrašujuće protivzakonito, jer je na univerzitetima zabranjeno političko delovanje. Dakle, rektori, dekani, profesori, svi vi koji ste učestvovali u ovom sramotnom činu blokiranja fakulteta i univerziteta, koristeći levičarski i anarhistički nastrojene studente kao pešadiju, konačno ste pokazali svoje bedno lice. Pokazali ste kako biste vi poštovali institucije da ste vlast, kako biste otimali tuđe, kako biste na račun naroda za sebe grabili, jer baš to činite sada kada niste vlast.
Pošto ste se odlučili da uđete u politiku, zaboravite tu priču kako ste studenti i profesori. Vi ste od tog momenta politički akteri i trpećete političke udarce. Konačno da narod vidi ko su plenumaši, jer se inače krijete kao zmija noge, a saznaće se vrlo brzo kompletan spisak bestidnih profesora koji su blokade organizovali.
Sram vas bilo!