Rekoše mi pre dva dana da sam teoretičar zavere jer napisah po sopstvenom ubeđenju da se brižljivo radi na kriminalizaciji samog Aleksandra Vučića upravo da bi se iz nekog bunara izvukao tobože hrabri tužilac koji će narediti njegovo hapšenje.
Inače, to uverenje stekoh po hapšenju direktora Zavoda za zaštitu spomenika, za koga nikako da ukačim šta je to zloupotrebio da bi ga Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsilo pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj. Navodno je čovek falsifikovao sopstveni dokument koji je inače potpisao, valjda želeći da obmane Vladu Srbije kako bi Vlada donela odluku da zgrada Generalštaba nije više kulturno dobro.
Priznaćete, u najmanju ruku ovo je suluda konstrukcija. No, nije slučajna. Suštinski, odmah je krenula kampanja u dva pravca. Jedan pravac je kako je tog istog direktora zapravo sam Vučić nagovorio na tako nešto, jer je bilo neophodno da se takva odluka donese zbog davanja u koncesiju tamošnjeg zemljišta zetu Donalda Trampa koji je nameravao da na tom prostoru izgradi velelepne hotele. Drugi pravac napada je da se tako zapravo Vučić sveti Trampu zbog toga što ga navodno nije primio na Floridi. Ispada da je zapravo američki predsednik sjajan ortak s našim direktorom Zavoda za zaštitu spomenika i evo zato se sada Vučić sveti Trampu preko njega, a inače ga je prethodno nagovarao da falsifikuje dokument. Dakle, kako god okreneš, kampanja je bila spremna, a cilj joj je da u kom god pravcu da se krene Vučić, mora da bude kriminalizovan, a dodatno će se kriminalizovati i neki njegovi saradnici. Recimo, baš na ovom iskonstruisanom slučaju ne bi me začudilo da naše vrlo Tužilaštvo za organizovani kriminal uhapsi još nekog iz same Vlade Srbije. Opet, sve sa ciljem da se mreža plete oko Vučića kako bi se eventualno došlo do nekakvog saznanja da je baš on naredio skidanje zgrade Generalštaba sa zaštite Zavoda i da više ne bude spomenik kulture.
Postavlja se pitanje zašto se rade ovakve stvari. Inače, u nekoliko navrata u pojedinim predmetima gde sam branilac, posebno kada je u pitanju Tužilaštvo za organizovani kriminal, bio sam svedok ubacivanja određenih „dokaza“ koji veze nemaju sa samim predmetom, a u kojima se nemilice povezuju članovi porodice predsednika Vučića i njegovi bliski saradnici, očito s ciljem da se to prikaže na nekom glavnom pretresu koji je javan i da se od toga vodi medijska kampanja.
Biću slobodan da iznesem svoje ubeđenje. Sve ovo se radi samo s ciljem da se obojena revolucija izvrši tako što će se Vučić proglasiti najgorim kriminalcem i da se onda naprasno pojave nekakvi „nezavisni tužioci“ koji će narediti njegovo hapšenje, i to s mesta predsednika. Poenta je da se preko pravosuđa izvrši klasičan državni udar, gde niko ne bi smeo da iznese bilo kakvu primedbu jer, bože moj, hapsi se predsednik koji je ogrezao u kriminal, a „pravedni“ i „nezavisni“ tužioci su praktično spasli državu od takvog oholog predsednika. Eto, voleo bih da sve ovo nije tačno. Ovde bih bio najradosniji da me vreme demantuje, no plašim se da nam se ovaj scenario uveliko smeši.
Živi bili pa videli.
