FAMOZNO: PERIOD POLURASPADA
Na kraju naše jučerašnje kolumne napisao sam: „Ovo je kraj mini-serijala.“ Ali to je bila dubara, nije kraj. Samo mi bilo dosadilo da ponavljam naslove „Delite se, Srbi“ i da dodajem redni broj. Obećavam da će naša današnja kolumna biti kraj.
Ali u našoj današnjoj kolumni neće biti reči o podelama, nego ćemo popu reći pop, bobu bob, pa ćemo govoriti o srpskim raspadanjima. Srpsko društvo se u stvari ne „deli „ - kako to naučavaju teoretičari srpskih podela - nego se raspada. Srbi kako-tako funkcionišu kao „naš narod“, ali ne funkcionišu - tj. vrlo loše funkcionišu - kao društvo. A to je zato što famoznih srpskih podela ima mnogo više od dve - trenutno je važeća podela vučićevci antivučićevci - srpskih podela zapravo ima onoliko koliko ima Srba.
Kolektivizam vlada na svim mestima na kojima svaka vaška stoji obaška i gde svi gledaju isključivo svoje, porodične i rođačke interese, dočim im za opšte stvari, javna dobra i javne površine puca qwrz. U tom smislu sam proteklih decenija drkadžijama čija srca plamte od ljubavi prema Srbiji umeo da kažem: Obiđite Srbiju, pogledajte sve te deponije, parloge, izrovane puteve, reke zatrpane starim šporetima i crknutim mačkama, pa će vam biti jasnije zašto kažem da Srbi vole isključivo „Nebesku Srbiju“, parapolitičku pičkin dim tvorevinu, dočim ih za stvarnu Srbiju - sa izuzetkom njihovih kuća i okućnica - boli qwrz.
Period poluraspada srpskog društva - mislim na seriju promena političkih sistema i društvenih uređenja - jeste pri kraju, ono što sledi - što je možda i usledilo - jeste totalni raspad. Kao što onomad rekoh - ili mi se prisnilo da sam rekao - pokazalo se da srpsko društvo ne samo da nema potencijal da bude uređeno na demokratskim principima, nego je izgubilo i potencijal da se uredi na autokratski način, koji je u Srbiji oduvek imao najbolju prođu.
Društvo koje ne deli iste bazične vrednosti, u kome nema nikakvog autoriteta važećeg za sve, raspadnuto je društvo. Društvo u kome ni poglavar pomesne crkve ne uživa poštovanje svih, ne samo vernika, nego ateista i agnostika - doduše s dobrim razlogom - neće poštovati nijedan svetovni autoritet. Društvo bez autoriteta je mačje jebalište.
Doduše, Visoki Deo Društva je spreman da se podvrgne Visokom Autoritetu - uz kakve napore i po koju cenu, to samo Visoko Mesto zna - Antivisoki, međutim, deo društva ne samo da nije spreman da se podvrgne nekom ličnom, harizmatičnom autoritetu - dobro je što nije - nego je dibidus nespreman da prihvati autoritet nekog političkog principa, a onaj deo antivisokog autoriteta koji bi se i potčinio, potčinio bi se političkom autoritetu Visokog Tipa.
To je tako moralo biti u zajednici koja ne zna ništa o sebi, a uverena je da zna sve o svemu, koja pojma nema šta hoće, a hoće sve, i to hoće odmah, koja hoće „bolji život“, ali da ne mrdne dupetom. I to će tako ostati. Srbija će biti evropska latinoamerička zemlja - na njenu nesreću, bez plantaža kokaina - u kojoj će svakih 35 godina neki advokat-idealista malčice zatalasati javnost i biti brzo ubijen. Zar već nije tako bilo.
UHAPŠENI BLOKADERI KOJI SU POVREDILI POLICAJCA U ČAČKU: Privedena 3 muškarca